OTVORENA IZLOŽBA U NARODNOM MUZEJU LESKOVAC „ODELO NE ČINI ČOVEKA ALI GOVORI O NJEMU“

U leskovačkom muzeju modna pista duga 8.000 godina

Na današnjem otvaranju izložbe koja sa stotinu eksponata dočarava odevanje i kićenje od neolita do danas posetioci su, praktično, kretali po modnoj pisti dugoj 8.000 godina uz napomenu da je moguća prva modna revija u istoriji čovečanstva prikazana još u doba neolita na figurinama od pečene zemlje, koje su pronađene na brojnim neolitskim lokalitetima.

Ova modna revija, odnosno, prikaz odeće, obuće i nakita kroz vekove na prostoru gde se danas nalazi Leskovac, delo je leskovačkih arheologa i istoričara, nakit na lutkama sa perikama i po kojim pramenom prave kose su delo majstora, halljine su rađene po starim slikama od čiste svile kada je reč o bogatim slojevima društva, a sve ostalo je od grubljih materijala.

Ministarstvo kulture je pre dve godine za ovaj projekat odobrilo 930.000, dinara, a lokalna samouprava dodatnih 40 posto.

Direktor muzeja Nebojša Dimitrijević kazao je da je ova izožba rezultat višedecenijskog rada njegovih kolega i napora Muzeja u prikupljanju, proučavanju i prezentaciji bogatog istorijskog nasleđa našeg prostora.

„Ona predstavlja jedinstveni mozaik sastavljen od ličnih i društvenih, estetskih i funkcionalnih normi koje su ovde predstavljene od praistorije do modernih doba“, kazao je i zahvalio se svojim koleginicima na predanom radu.

Rukovodilac projekta Slađana Rajković je najduže govorila na otvaranju izložbe vodeći posetioce kroz vekove, odnosno, odeću i nakit koji su koristili žene i muškarci.

„Mnogo više nego danas, odeća i nakit su govorili, ne samo o njegovom odnosu prema oblačenju i kićenju već i statusu koji je imao u društvu i porodici, kultu i vojsci. Otkrivali su njegova religijska i estetska opredeljenja, ali i njegov materijalni status“, kazala je.

This slideshow requires JavaScript.

U vreme rimske imperije i muškarci i žene nosili su slojevite haljine, samo su bogati ljudi nosili odeću izrađene od svile, pamuka, i finog lana u ljubičastoj, žutoj i narandžastoj boji šafrana. Bogatstvo se ogledalo i na predmetima na odeći kao fibule, kopče, privesci i razne aplikacije.

This slideshow requires JavaScript.

„Takvi predmeti su često izrađivani od plemenitog metala i ukrašeni različitim ornamentima, a pronađeni su na rimskoj nekropoli u Maloj Kopašnici. Sa ove nekropole najznačajnija kolecija zlatnog nakita delom je prikazana i na izložbi, kao i nakit sa lokaliteta Caričin grad i način dekorisanja poznog rimskog doba, prikazan je i kozmetički ženski pribor“, navela je.

Izložba će biti otvorena do 30. septembra

U srednjovekovnoj Srbiji, dodala je, odeća je bila simbol društvenog statusa, a na izložbi je prezentovana ženska seoska nošnja, koja se sastoji od haljina izrađenih od grubog platna, ukršavanih vunom u boji. Prikazan je seoski nakit od bakra i legure, izrađen  po uzoru na skupoceni vizantisjki nakit.

„U blizini Skobaljić grada  pronađen je srebrni prsten sa ćiriličnim napisom, za koji se veruje da je pripadao Mari, ženi Nikole Skobaljića. Prsten se čuvan u Etnografskom muzeju u Beogradu, a na ovoj izložbi je prikazana njegova replika“.

Pod turskom okupacijom u leskovačkom kraju od  1454 do 1878.godine život se odvijao po pravilima osmanskog cartsva pa i način odevanja. Srbi nisu smeli da nose zelenu i belu boju niti uvozne crvene haljine. Izložba prikazuje i nošnju posle oslobođenja od Turaka, kada je Leskovac počeo da se evropeizuje.

Na današnji dan obeležavaju se i 74 godine od osnivanja Narodnog muzeja u Leskovcu.

Pored odeće  prikazan je i nakiz koji predstavlja sastavni deo odevanja.

„Najupečatljiviji deo je tepeluk, odnosno, ukras za glavu, prezentovane su i pafte, dekorataivne i bogato dekorisane metalne kopče za pojas, kao i prstenje koje se nosilo u svečanim prilikama“.

Autor koncepcije koja je osmislila celu izložbu Mira Ninošević bila je kratka i iznela neke zanimljive podatke.

This slideshow requires JavaScript.

„Podatak koji smo našli prilikom istraživanja: Da li ste znali da je na Svetskoj izložbi u Parizu 1906. godine bio učesnik i Leskovčanin kujundžija Mitić koji je izradio srebrni nakit i sa tim predmetima bio predstavljen u srpskom paviljonu. Osim njega, učestvovali su i učenici Tkačke škole“, kazala je.

Izložbu je otvorio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je i ovoga puta bio pun reči hvale za leskovački muzej, kao i za samu izložbu.

Ideja o ovoj izložbi stara je 10 godina.

Cvetanović je ponovo govrio o nizu nagrada koje je muzej dobio poslednjih godina, ali ocenio i da on „postavlja standarde svim muzejima  u regionu“, što je, između ostalog, kazao je potvrdila i nagrada „Mihajlo Vatrović“ prošle godine, po četvrti put.

„Kultura jednog naroda može da bude jaka i kvalitetna samo ako počiva na jakim stubovima. Leskovački muzej jeste jak stub, jedan od najboljih u čitavoj zemlji, a dokaz je preko 150 nagrada koje je ova ustanova dobila“, istakao je Cvetanović, pomenuvši dve stalne postavke novijeg datuma.

This slideshow requires JavaScript.

Oceno je da su retke prilike da se na našim prostorima sagledavaju civilizacijske i kulturne promene od praistorije, preko starog Rima, srednjeg veka, ali i moderne Srbije, s odećom i nakitom koji čini važan segment ljudske civilizacije.

This slideshow requires JavaScript.

Izložena je i odeća i obuća iz filma „Bilo jednom u Srbiji“

„Više od stotinu delova odeće i nakita, koju čine ovu izložbu, predstavljaju nemerljivo kulturno i istorijko blago koje naš Leskovac čuva u svojim zbirkama“, kazao je i zahvalio autorima zato što su s ljubavlju čuvali našu istoriju.

Tim koji je zaslužan za ovu izložbu su kustoskinje: Smilja Jović, muzejski savetnik areheolog, Mira Ninošević, muzejski savetnik istoričar, Julijana Pešić, muzejski savetnik areheolog, Aleksandra Grgov, kustoskinja, Jelena Radović, kustoskinja i Slađana Rajković, etnolog muzejski savetnik i , ali i Hemijska škola, Škola za tekstil i dizjan i više škole u Leskovcu tekstilnog smera

Zapravo, svi zaposleni u muzeju bili su na neki način uključeni jer je reč o obimnijoj izložbi od „Moravci i Francuzi – braća po oružju u Prvom svetskom ratu“, izlagane i u Parizu, čak obimnija i od „Ratni put Moravske divizije u Prvom svetskom ratu“, izlagana u više gradova Srbije, Sarajevu i Pragu.

This slideshow requires JavaScript.

Inače, autor dizajna i postavke i zadužena za grafička rešenja i izgled celina na izložbije uradila Radmila Krstić.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Мода 21.века: мушкарци носе џинс-хеланке, а жене радна одела. Изем ти еманципацију и родну равноправност. Још мало па ће сви носити униформе.

    0
    0

vaš komentar