Misteriozne smrti tri mladića koja su se desila u Leskovcu u poslednja dva meseca potresla su žitelje grada na Veternici, o njima se dosta pisalo i u medijima, a samo za jednog tinejdžera se ustanovilo da se zaista predozirao narkoticima dok se za preostalu dvojicu spekuliše i još uvek čekaju toksikološki nalazi.

Broj stradalih zbog prekomerne upotrebe ili trovanja opijatima još se prebrojava, a zvaničnih podataka nema ni u bolničkoj evidenciji, ali ni u Zavodu za javno zdravlje. Nema ni zvaničnih podataka o zvaničnom broju zavisnika od psihoaktivnih supstanci, a procenjuje se da se broje na hiljade.

Sve ovo se dešava u gradu koji broji nešto manje od 100.000 stanovnika i koji je tranzitni na putu droge od Kosova do zemalja Evropske unije, kako su Leskovac opisali i pojedini mediji sa nacionalnom frekvencijom.

Na isti način ga opisuju i oni koji su se deo ove mreže, bivši zavisnici i dileri koji za juGmediu tvrde da su ulice pune droge, da je ona lako jeftina i dostupna, pa čak, navodno, i na trafikama.

LANAC “ISHRANE”

“U gradu je trenutno veća ponuda nego potražnja. I oni se sada bore da nađu tržište. Zato je i cena pada. U celu priču se uvlači sve mlađa populacija što vuče jedno drugo. Otkako je puštena droga sa Kosova možeš da je nađeš bilo gde. Ja ti garantujem da sada možeš da odeš na par trafika u centru grada i da kupiš “travu”. Prodavci u tim trafikama su već dovoljno dobro upoznati sa “klijentelom” da uopšte ne moraš da im kažeš šta tražiš. Dovoljno je da se pojaviš i virneš kroz šalter”, ovako sa našim novinarem započinje svoju ispovest tridesetosmogodišnji A.A. iz Leskovca koji je bivši dugogodišnji zavisnik (za sebe voli da kaže apstinent), ali i diler – u lancu trgovine narkoticima takozvana “treća ruka”.

Kaže, “sitna riba” kojoj će možda otići glava nakon ovoga što nam je ispričao” i pogađa ga najviše to što se u ovoj priči okreće glava od “glavnih igrača” kojima je dozvoljeno da rade šta god hoće.

“Pojedinci u ovom gradu rade mnogo ružnih stvari. Prave mnogo para i to tako prolazi”.

On tvrdi da je lokalna policija jako dobra upoznata sa slučajem dilera iz Radničkog naselja te da je  skoro “u posao” ušao, navodno, i Leskovčanin koji se bavi politikom.

“U Leskovcu postoje četiri čoveka koji rade mnogo moćno (nabraja nam imena koja ostaju poznata redakciji). A sad su se pojavili i ovi drugi (navodi još dva imena). Oni su celu zgradu kupili. Oni imaju ogromnu količinu droge jer imaju i veliki keš. Oni lično nikada ne učestvuju u prodaji već robu daju nekom drugom. To su zapravo ti dileri, a krajnji korisnik je zavisnik”, navodi ovaj Leskovčanin.

Najtužnije u čitavoj priči, ističe, je to što sve više sami zavisnici postaju i dileri.

“Kada više nema šta da ukrade, kod kuće, u preduzeću gde radi, od prijatelja i familije, onda se taj zavisnik okreće onome što mu je jedino preostalo – da diluje”, objašnjava.

U nastavku poslušajte ispovest A.A. koju smo ciljano podelili u 7 posebnih delova:

Zbog jeftine droge u Leskovac, kako tvrdi naš sagovornik, “po robu” se dolazi iz cele Srbije.

“Opšte je poznato da jedan od inspektora iz Beograda dolazi po drogu u Leskovac. Njega niko ne dira. I da ga zaustave bilo gde, on pokaže legitimaciju, on je kolega i ne proveravaju ga, a auto mu pun droge. On to posle dalje, ko zna gde distribuira, i tako u krug. A nije jedini”, tvrdi naš sagovornik.

BUP KAO “SPAS”

Zavisnici sve češće kao drogu koriste lek “buprenorfin”, poznatiji kao “bup”, koji se primenjuje za lečenje zavisnika i trebalo bi da pomognu u „skidanju“ sa heroina. Spada u opijate, zbog čega ga mladi i koriste, ali ono što je alarmantno jeste da stvara daleko jaču zavisnost od one koju bi trebao da suzbije.

Iako ga lekari propisuju u strogo kontrolisanim uslovima, lek se ipak ilegalno može kupiti kod dilera.

“Dileri ga prodaju za 1.000 dinara. Taj lek, koji država plaća za lečenje zavisnika, na ulici je sve dostupniji. I to diluju upravo oni koji primaju terapiju. Oni odu jutru na Odeljenje zavisnosti, uzmu propisanu terapiju, a zatim upotrebe za svoje potrebe polovinu, a ostalo prodaju. Dešava se da prodaju i celu dozu”, tvrdi naš sagovornik.

Taj “bup”, kako tvrdi, zalazi na najverovatnija moguća mesta, pa čak i do zatvora, tvrdi naš sagovornik A.A.

“NEMUŠTI” ZAPISNIK

Pre sedam godina takozvana “loša droga” odnela je život najstarijeg sina šezdesetdvogodišnjeg S.D. iz Leskovca. Pronađen je bukvalno otrovan drogom u jednoj kući u centru grada, a preminuo je sutradan u leskovačkoj bolnici.

Interesantno je da njegov otac, iako je to tražio, nikada nije dobio policijski zapisnik sa lica mesta, a u izveštaju javnog tužioca je pisalo da je pronađen pokraj puta u nekom kanalu.

“Sve je bilo čudno još dok je bio na intezivnoj. Lekari, kao nisu znali koja droga je u pitanju, a na kraju je toksikološki nalaz pokazao da je reč o metadonu koji je tada bio redovna terapija za zavisnike na lečenju u leskovačkoj bolnici. Onda nikako nisam mogao da dobijem policijski izveštaj sa lica mesta gde je moj sin pronađen, a vrhunac cele lakrdije je izveštaj javnog tužioca koji je vodio ceo postupak u kojem je pisalo da je pronađen u nekom kanalu pored puta. Pitao sam tu ženu zbog čega je tako napisala u izveštaju, a ona mi je odgovorila da je u pitanju greška. U sudu sam digao galamu oko toga, a sudija mi je ovako odgovorio: Za 11 godina, koliko sam ja sudija, u ovom gradu nije rešen ni jedan jedini slučaj smrti zavisnika od narkotika. Tada sam digao ruke od istine jer sam shvatio da sa đavolima ne mogu da se borim”, kaže nam ovaj čovek koga smo zatekli u popodnevnoj igri sa unukom.

Prema nama ima samo jedan zahtev: bez pominjanja imena “jer su osvetoljubivi”.

(NE)POTREBNA STATISTIKA

Problemom zlоupоtrеbe i pоslеdicama zlоupоtrеbе psihоакtivnih supstаnci u Leskovcu bavi se nekoliko javnih institucija, ali ni jedna od njih ne prati konačnu sliku koliki je broj zapravo građana upao u kandže ove opake bolesti zavisnosti.

Na Odeljenju psihijatrije Opšte bolnice Leskovac vode samo zvaničnu statistiku onih koji se leče u toj instituciji i predaju ih, kako nam je rečeno, Zavodu za javno zdravlje Leskovac, ali u ovoj ustanovi se već nekoliko godina ne vodi posebna knjiga narkomanije.

Međutim, po njihovoj listi broja oboljenja i stanja iz morbiditetne statistike, bez sekundarne zdravstvene zaštite, u 2017. godini na teritoriji Jablaničkog okruga registrovano je 276 osoba koje su konzumirale drogu i zatražile lekarsku pomoć. Najviše ih je na teritoriji grada Leskovca – 242; Vlasotinca – 23;Bojnika – 9; Lebane i Crna Trava – po 1.

“I to, verujte, jesu validni ali nisu konačnii podaci. Među onima koji se leče ima i povratnika. Trebalo bi da se uradi jedna kompleksnija analiza, da se ovi podaci uporede i sa podacima koje ima policija, pa možda tako i izvučemo neku jasniju sliku”, mišljenja je načelnica Centra za promociju zdravlja u ZZJZ Leskovac Vanja Ilić.

Svaki šesti srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina probao je neku od droga, pri čemu po učestalosti marihuana, ekstazi i amfetamini čine 80 odsto dostupnih narkotika, dok je samo marihuana zastupljena u 54 odsto slučajeva, pokazalo je istraživanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“. Čak 66 odsto srednjoškolaca poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko koristi droge, a njih 43 odsto bilo je direktno ponuđeno sa nekom drogom do svoje 18 godine

Sa njom se slaže i naš sagovornik sa početka teksta, a iznetu brojku višestruko množi jer, tvrdi na svakog registrovanog zavisnika dolaze još njih sedmoro.

“To sui li oni koji se leče po nekim privatnim klinikama ili koji uopšte ne žele da se leče”, naglašava A.A.

Po tim procenama znači da je u 2017. godini u Leskovcu (sa nešto manje od 100.000 stanovnika) narkotike aktivno konzumiralo 1.694 ljudi, u Vlasotincu (sa skoro 16.000 stanovnika) njih 160, dok u palanačkom Bojniku njih 63.

Sa druge strane, prema zvanično objavljenim podacima, na teritoriji koju pokriva PU Leskovac, samo u prošloj godini je u 933 slučaja zaplenjeno ukupno 34,5 kilograma droge.

Slične podatke bi trebalo da ima i Odbor za borbu zavisnosti i borbu protiv verskih sekti, koji funkcioniše pri lokalnoj samoupravi više od deset godina, ali, na žalost, i tu se nailazi na zatvorena vrata.

Koordinatorka ovog odbora doktorka Biljana Marinković kaže da članovi ovog tela nemaju podatke o broju narkomana kao i da tačnu evidenciju ne može da ima ni jedna ustanova, pa ni policija.

„Mali broj evidentiranih konzumenata droge ima policija i Odeljenje za bolesti zavisnosti u Opštoj bolnici u Leskovcu, ali to je zanemarljiv broj“, kaže Marinkovićeva.

Ona tvrdi da broj zavisnika ne mora ništa da znači , a da je najvažnija edukacija dece i roditelja.

„Prvobitno smo krenuli sa predavanjima u školama za roditelje, međutim ,dođe njih dvoje, troje,očugledno nezainteresovani, zato smo odlučili da to bude na nivou mesnih zajednica“,kaže Biljana Marinković.

ĆUTANJE POLICIJE I MUP

Povodom dvogodišnjeg istraživanja na ovu temu, tvrdnje naših sagovornika i podataka do kojih smo došli, već godinu dana pokušavamo da dobijemo komentar od Policijske uprave u Leskovcu, ali tamo nailazimo na zid ćutanja.

Poslednji put smo pitanja portparolu PU Leskovac, kao I Birou MUP u Beogradu poslali tačno pre mesec dana, ali smo ponovo ostali bez odgovora.

Još uvek čekamo odgovoree na pitanja:

–        U koliko akcija su policijski službenici u Jablaničkom okrugu uhapsili osumnjičene za distribuciju i stavljanje u promet opojnih droga u 2018. Godini (podatak do kojeg smo došli sami na osnovu javno dostupnih izveštaja)  i do ovog perioda u 2019-toj;

–        Koji je to broj osumnjičenih i koliko droge je zapravo zaplenjeno u tim akcijama;

–        Kako komentarišete mišljenja određenog broja javnosti da policija zapravo hapsi onu “treću ruku”, tačnije ljude koji distribuiraju malu količinu narkotika (u policijskim saopštenjima zaplenjena količina u gramima), dok oni glavni i veći distributeri skoro nikada ne budu privedeni licu pravde;

–        Kako komentarišete čaršijske spekulacije da su neki od glavnih dilera narkotika zapravo pojedinci zaposleni u redovima policijskih službenika;

–        Da li imate saznanja o takozvanom dileru iz Radničkog naselja u Leskovcu, o kojem se šapuće u celom gradu;

–        Kolika je uloga policijskih službenika i u borbi i prevenciji protiv bolesti zavisnosti, te koje su sve akcije u kojima je policija učestvovala u saradnji sa lokalnom samoupravom i drugim nadležnim organima u suzbijanju ovih problema.