Od asfalta na putu koji vodi od vranjskog naselja Sobina prema mestu Dobre vode gde rastu stoletni kestenovi danas su ostali samo parčići, tek toliko da njegove meštane podsete na dane kada su maltene svakodnevno obilazili kancelariju jednog od najuticajnijih lokalnih političara sa molbom da im napravi i asfaltira ovaj put, obećavajući mu za uzvrat da će glasati za njega.

A kada im je ispunio želju i asfaltom presvukao ovaj put oni su ga u znak zahvalnosti odmah prozvali njegovim imenom. Naziv nisu promenili čak i kada je asfalt počeo da propada vrlo brzo pošto je put bio završen.

Međutim, i pored toga i onakav kakav je bio meštanima je mnogo značio jer su svojim vozilima mogli lakše da odlaze na svoje posede koje su obrađivali, ali i u berbu kestenova koju su obavljali u jesen.

Nažalost, to poslednjih godina sve teže čine jer su velike kiše, ali i teška drvarska vozila, iskopali takve kratere na njemu da se na pojedinim mestima može proći samo peške.

Takav put je ružna svakodnevica i trojice velikih prijatelja Dragana Mladenovića, Miodraga Stojkovića i Petra Todorovića kada god krenu ka svojim posedima sa kestenovima, a na kojima još uzgajaju pčele, voće i povrće.

Dragan je na svojoj deonici neke delove sam sanirao uz pomoć građevinske mašine, a potom i zasadio rastinje kako kiša ne bi odnela popravljeni put. Ovi ljudi sa sobom u automobilima uvek nose i makaze kako bi na stablima isekli granje koje se nadvilo nad put i tako sebi omogućili bezbedan prolaz. U tim trenucima oni obavezno registruju i neku novu divlju deponiju, a koje se poslednjih godina nezadrživo šire na ovom prostoru.

Još veća muka ih uhvati kada pored puta zateknu i kabasto smeće koje na ovom području raste bukvalno kao pečurke posle kiše. Oni sumnjaju da ove divlje deponije prave berači drva koji kada krenu po ogrev u planinu usput u kamionima poteraju i smeće koje izbace gde god vide zgodno mesto za to.

“Najčešće to čine pored reke, među stablima kestenova, a koja se sa Čestelina sliva prema Vranju. Deo otpada koji upadne u korito reka ponese sa sobom, a deo ostane na dno da trune”, priča Petar i naglašava da je pre izvesnog vremena na ovom području, najverovatnije ljudskom nepažnjom, izbio veliki požar i da je u tom prilikom izgorelo mnogo starih kestenova koji su svojim vlasnicima godišnje donosili dobre prihode, a koji nisu mogli od  nikog da naplate pričinjenu štetu.

This slideshow requires JavaScript.

Njegov prijatelj Miodrag kaže da na ovim deponijama ima i starih kreveta, dušeka, ali i mnogih stvari koja su nekada bile sastavni deo pokućstva.

Ovakvih stvari, prema tvrdnji meštana ovog naselja, se na ovom mestu najčešće oslobađaju naslednici nekretnina, posle smrti vlasnika.

Prema njihovim rečima neki meštani ovog naselja u večernjim satima donose smeće i do najudaljenijeg kontejnera u mestu gde žive i tu ga zapale.

Ljudska nemar u Sobini ide dotle da su neki ljudi posle izgradnje stamabenih objekata na mnogo mesta prekinuli vodotokove koji su išli kroz naselje, tako da se sada u njima jezeri voda, gomila plastičan otpad, a tokom leta širi nesnosan smrad. Sa nevericom meštani ovog naselja posmatraju i ponašanje svog komšije, za koga kažu da je radnik Komunalne policije, a koji posle pečenja rakije komine izbacije ne put.

Ovakve i slične priče danas se mogu čuti u mnogim delovima grada Vranja, što znači da će ubuduće nadležne službe imati pune ruke posla ukoliko žele da stanu ovoj pošasti na put, ali i da promene dosadašnji način rada koji očigledno ne daje željene rezultate.