Učenici Muzičke škole osvojili pet prvih nagrada

LESKOVAC – Na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije, održano od 30. marta do 8. aprila u Beogradu, učenici Muzičke škole „Stanislav Binički“ osvojili su pet prvih, isto toliko drugih i dve treće nagrade.
Prvu nagradu osvojili su Vuk Veljković, Kristina Petrović i David Kostić, gitara, Nemanja Milenković, harmonika i Selestina Vučković, violina. U takmičenju gitarista drugu nagradu osvojili su Milena Nikolić, Vuk Krstić i Luka Cvetković, Jelena Ristić je osvojila II nagradu u kategoriji violina a u kategoriji klavirski duo druga nagrada pripala je Mariji Pejić i Lei Stevanović. Sa trećom nagradom u Leskovac su vratili Jelena Pejić, violina i Danica Mitić, violončelo.

Na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola učenike je ocenjivao internacionalni žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka iz oblasti muzike. – Postignutim rezultatima, koje su ostvarili naši učenici, Muzička škola „Stanislav Binički“ još jednom se svrstala u red najuspešnijih muzičkih škola u Srbiji, izjvila je direktorka škole Biljana Miljković.

(Kraj)bdi

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

  • Poštovanoj gospođa Milici, borcu za istinu, čestitam rođendan!

    • Siguran sam da je to moglo i moralo, ako ne bas iz srca, a ono bar malo srdacnije. 🙂

  • Ucenicima, profesorima, direktorki, svima, sve cestitke na postignutom uspehu.

    Uspesi, medalje, pocasti. Fantasticnu omladinu ima nas Leskovac.

    Sa jedne strane, sigurno je lepo biti gradonacelnik u jednom takvom gradu. Sa druge strane, to je verovatno i veliko opterecenje, jer sva ova deca zasluzuju velika ulaganja u svom daljem razvoju.

    Seljacko prokletstvo. Svuda prisutno.

    Ne valja kad rodi. Ne valja kad ne rodi. 🙁 🙁 🙁

    Ma samo da smo zivi i zdravi. Prvo deca, pa posle i mi ostali. 🙂

  • Danas je jedan moj prijatelj u jednom prelepom gradu.

    U Sarajevu.

    Drzavni poslovi. Teski!

    Sta da se radi. Mora i to neko. 🙁

    Siguran sam da ce uprkos svojim napornim obavezama, ipak pronaci bar malo slobodnog vremena i otici do jednog poznatog mosta na Miljacki. Da vidi cuveno popriste. Da oseti duh onih koji su bili mnogo bolji Srbi i od njega i od mene i od svih nas koji smo pretekli do danasnjih dana.

    Danas taj most zovu Latinska cuprija. Pre toga su pokusali da ga nazovu Ferdinandovim? Nisu uspeli.

    Za nas Srbe, sve dok Miljacka bude tekla, to ce biti samo i jedino Principov most.

    Kao klinac sam na njemu video Gavrilove utisnute stope. Nema ih vise. Zabetonirali su ih bivsi Srbi.

    Nema ni table koja je svedocila o velikom Vidovdanskom dogadjaju od pre jednog veka. Tabla i nije mnogo vazna. Ionako je bila samo kopija. Original je predat Hitleru na dar 1941. godine, kao dugo zeljeni rodjendanski poklon.

    Covek koji je upravo krenuo u osvajanje sveta, pozeleo je da prvo ubije mrtvog Gavrila. Jos jednom. Za svaki slucaj.

    http://www.freedomfight.net/wp-content/uploads/2013/11/Spomen-ploca-Hitler.jpg

    U blizini Principovog, je i drugi most. Cumurija. Na njemu je predhodno jedan drugi delija, bacio bombu na Ferdinandov automobil. Nedeljko Cabrinovic. Nije uspeo. Progutavsi otrov, skocio je u plitku reku sa namerom da tamo skonca. Na njegovu zalost, ostao je ziv i ubrzo prosao svoju golgotu.

    Mladi Rados Bajic je prvi put stao pred filmsku kameru, upravo u ulozi Cabrinovica. Maestralno. Zbog te uloge sam mu kasnije oprastao svasta. Pa cak i ocesljane babe.

    Takodje mi je za sva vremena u secanje usla pesma koju je u tom filmu pevao.

    Dunje ranke,
    dunje ranke,
    kruske karamanke.

    Moram da pomenem jos jednog Vidovdanskog heroja. Jos jednog velikog i pravog Srbina. Mladobosanca.

    Muhamed Mehmedbasic.

    Jedini koji je uspeo da pobegne. Potporucnik Srpske vojske. Presao Albaniju. Preminuo od posledica ustaskog batinanja 1943.

    Zavidim mom prijatelju koji je danas u Valterovom gradu. Po prvi put. Nadam se da ce osetiti ono sto bih ja osetio da sam na njegovom mestu.

    A kada sam vec spomenuo pesmu, evo jedne prigodne, ali samo za moje drugove iz SPS-a.

    I da se zna:

    “Ko ne podigne visoko ruke na 2:10. taj nije dobar drug, a ni pravi socijalista”.

    Ma nije uopste socijalista. I odmah nek’ si ide u u SNS ili jos bolje kod Tadica. 🙂

  • Bas volis da mi zarezes te minuse. 🙁

    Kao nozem. 🙁

    Uzivas. 🙁

    A jel ti lakse posle? ❓

  • Bravo za ucenike i profesore,to je slika muzicke skole,a svi dobro znamo na koliko malom prostoru rade,bez svoje sale i koncertnog klavira.Pa zato apelujemo OBEZBEDITE IM PROSTOR,a za uzvrat cete uzivati uz zvuke prelepe muzike

vaš komentar