Ako samo stoje na grobovima i proklinju, sigurno su bez oružja i ne prave planove da nas pobiju, dakle oni su bezopasni“, govorilo je troje uspešnih profesionalaca, o kojima se malo zna, rekao je komesar, general i državna sekretarka.

„Dobro, bacili su prokletstvo na nas, i kada ono stupa na snagu? Molitve i kletve treba da budu njihovo jedino oružje koje imaju. Uopšte ne grešimo što ih ne shvatamo ozbiljno. Prokletstvo deluje samo ako je usmereno na izdajnike. Uputili su svoje zahteve Bogu, ne naređuju, samo se nadaju uspehu.“

Potrošni agenti i predstraže su spavale. Obred u kome su kolone obučenih u crno, njih hiljade, sa jednim u beloj odeždi, učinio je da strateško iznenađenje bude totalno. Zbog tragičnog  neuspeha obaveštajnih podataka, počeo je sablasni ritual.

Na podmornici u Jonskom Moru, 24. marta 1999.

Tomahavk je poleteo, krv srpskih vojnika se prolila, ljubav za mladu državu iščupana je iz srca ljudi i to traje do danas.

Zemlja se smrznula i više nema uvažavanja. Sve je stalo, sirene su ugašene, radi samo peta kolona, svi su uplašeni zbog toga.

Mistični narod traži alat koji mu treba. Traži svaki članak o tome, svaki dokaz proučava i analizira, hoće da napiše knjige o tome. Pamti se udar vatre, prenosi se s oca na sina.