Naravno, Jugmedia je pisala o tome, ali poodavno, 3.maja  2021. godine, ako ne grešim, ali se eto, u praksi ponavlja. Umesto da prvi prolećni dan, osunčan, izmami osmeh u unese pozitivnu ebnergiju, ja, kao baksuz, pred sobom sa zaprepašćenjem vidim divljaštvo. Neko je opet polomio mladi javor, oduzeo mu je život.

Razumem i dečje nestašluke i mladalačke hirove jer ne tako davno bio sam baš, baš, mlad, ali  nekako ne mogu da oprostim divljaštvo u bilo kom obliku, posebno iživljavanjem nad bespomoćnima, posebno iživljavanje nad mladim sadnicima koje je neko brižno sadio da bi za nekoliko godina uživali u njenoj raskošnoj krošnji.

Ionako je tih velikih krošnji malo u Leskovcu. Osim par starih drveća sačuvanih na Trgu i u parkovima, ostaju, nažalost, kao u pesmi Serđa Blažića i Atomskog skloništa, „betonirani pejsaži“, a priroda, sa prosečenim stablima nije ništa drugo do mrtva priroda.

I što je najgore, lome nam mlade sadnice tu ispod naših prozora. Uglavnom noću, da ih ne vidimo. I baš bih voleo da znam šta taj nasilnik ima u tom trenutku u svojoj glavi? Mržnju prema svemu što je živo, frustraciju, bes što nema poso ili je to za nasilnika zabava ili je pri tom činu pun maligana? Uostalom, ovo su slučajevi za psihologe i psihijatrije.

I da budem jasniji. Mladi javor još jedna je polomljena mlada sadnica na keju Veternice pored hale „Partizan“, na jednom od najlepšh mestu u Leskovcu sa klupama pored tih sadnica, tamo gde smo trebali u vrelim danima da sedimo dok nam se deca igraju, tamo gde su naše bake i deke trebale da predahnu ili sa drugaricama pričaju o svojoj deci i unicama.

Zato, zbogom, zbogom, mladi javore u ovoj čaršijskoj priči o tebi.