LESKOVAC – Puštanje na slobodu Vučka Manojlovića koji je 27 godina bio u zatvoru zbog ubistva zamenika tužioca Okružnog suda u Leskovcu Dragomira Krstića, izazvalo je ogorčenje udovice Obrenije (79) i vratio traumatične uspomene njenoj porodici na krvavu noć 29. decembra 1984. godine.

Očajna i ljuta, sada ne znam kako će da preživi pomilovanje ubice njenog muža.

„Javnost je od ubice i dželata godinama pravila mučenika i junaka. Sramota je u kakvoj državi živimo“, priča starica, koja do detalja pamti dramu u trosobnom stanu u Ulici Ilije Strele.

Te večeri Krstić je bio dežuran. Straiji sin Dušan je spavao, a mlađi Goran raspremao je krevet. Zatim se čulo zvono na ulaznim vratima.

Zauvek prekinuta porodična idila

„Muž je otvorio vrata, ali ga je iz polumraka hodnika neko gurnuo. Pao je na radijator. Videla sam pred sobom neko razjareno stvorenje, zver sa kosom preko očiju, kačketom na glavi i mačetom u ruci“, priseća se žena tužioca.

Uplašena žena, uz koju se tresao mlađi sin, nije znala da je pet godina ranije Manojlović osuđen za silovanje i da je njen suprug radio na tom slučaju.

„Pitao je Dragija za šta je pet godina robijao, a on mu je odgovorio da i sam zna zašto“, nastavlja udovica.

Ubeđivanje sa Vučkom trajalo je oko pola sata.  Za to vreme Manojlovićeva mačeta je prelazila od Dragijevog do Obrenijinog vrata, pa se vraćala na Goranov.

Manijak mi je uzeo ljubav i život

„Goranu je rekao da bude miran i da će, ako treba i njemu otići glava. Tada sam već osetila da je ozbiljno i da je došao da ubije. Suprug ga je nekako smirao, obećao mu je novo suđenje, pa su krenuli ka izlazu. Dragi je pružio ruku da uzme beretku, ali ga je zločinac posekao po ruku, a krv se razlila po celom stanu. Nije mu dao ni cipele da obuje. Gurao ga je ka liftu, a ovaj se okrenuo, pogledao u nas i rekao nam da budemo mirni. Znala sam da se poslednji put gledamo. Evo, tri decenije nemamo mira. Manijak iz Dobre Vode je uzeo moju ljubav, a deca nisu nikada nastavila studije“, priča udovica.

Dragomir Krstić ubijen je u Vučkovom „fići“ nekoliko sati kasnije ispred sedišta policije u Leskovcu, pod još nerazjašnjenim okolnostima.

Krstići nisu dobili odštetu od ržave

Izvesno je samo da porodica Krstić nikada nije dobila materijalnu odštetu od države i da niko iz Okružnog suda, kao ni iz policije, nije obišao udovicu i sinove kolege.

„Veoma je zanimljivo zašto policija nikada nije demnatovala tvrdnje ubičinih advokata da su mog oca zapravo ubili sami policajci. A te noći 70 odsto policije je slavilo Novu godinu u hotelu „Beograd“, priča Goran Krstić, sada otac dvoje dece, koji je takođe u šoku zbog pomilovanja Vučka Manojlovića.

Krstićeve kolege ćute i posle tri decenije

Vučko Manojlović je kobne noći kidnapovao i sudiji Okružnog suda Bratislava Gavrilovića, koji je uspeo da se otrgne i pobegne. On je sada u peniziji i živi u istoj zgradi sa Krstićima, ali ne želi ni da se seća slučaja.

„To me ne interesuje“, doviknuo je sa kauča iz dnevne sobe, gde su sa tv ekrana preglasno odjekivale dnevne vesti.

U istoj ulici, samo u drugoj stambenoj zgradi, živi bivši šef pokojnog Dragomira Krstića, odnosno, bivši tužilac Okružnog suda Dragoslav Mitić.

Na Vučkovopm spisku bilo 20 imena za odstrel

Osamdeseta mu je godina, ali se, kaže, svega seća.

„Mene su tada policajci izvukli iz stana i dok se drama odvijala u gradu ja sam sedeo sa načelnikom policije u njegovoj kancelariji. Znam samo da je kod Manojlovića pronađen spisak od 20 ljudi. Na tom spisku nije bilo mog imena“, priča bivši Okružni tužilac.

Izvor:BLIC/JUGMEDIA