Ujedinjeni nastup albanske nacionalne manjine na izborima: Značajan korak ka integraciji?

Početak 2020. godine političku scenu Srbije obeležile su značajne promene izbornog zakonodavstva kojima je smanjen izborni cenzus sa 5% na 3%, a stranke nacionalnih manjina dobile su 35% na osvojeni broj glasova odnosno na količnik pri primeni D’Ontovog sistema, sve to pre najavljenih, a usled vanrednog stanja, odloženih parlamentarnih izbora.

Stranke nacionalnih manjina, pogotovo one politički „ukrupnjene“ i dobro organizovane, tako su dobile olakšan put da dobiju svoje zastupnike u republičkom parlamentu

Na dobrom putu da ostvare znatno bolji izborni rezultat su i predstavnici albanske nacionalne manjine, koje su nekoliko dana pre zvaničnog podnošenja predloga za izmenu izbornog zakonodavstva, uz podršku i posredovanje vršioca dužnosti ministra spoljnih poslova Albanije Genta Cakaja, potpisali sporazum o zajedničkom izlasku na izbore.

Za sada je poznato da će izborna koalicija nositi naziv „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“ i činiće je pet vodećih partija albanske nacionalne manjine u Srbiji.

Koalicioni sporazum potpisan je sredinom januara u Tirani, od strane Partije za demokratsko delovanje (PDD), Alternative za promene (AZP), Pokreta za reforme Demokratske partije Albanaca (RP DPA) i Pokreta za demokratski progres (PDP), dok se partija Demokratska partija (DP) priključila naknadno.

Za sada je takođe poznato da će prvo ime izborne liste biti Šaip Kamberi, sadašnji predsednik opštine Bujanovac, dok će na drugom mestu biti kandidat Alternative za promene, čiji predsednik je Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo, dok će na trećem mestu biti Nagip Arifi iz Demokratske partije.

Podsećamo da u aktuelnom sazivu Narodne skupštine jedino Partija za demokratsko delovanje ima jednog poslanika dok su ostale partije, nezadovoljne odnosom Vlade, bojkotovale izbore 2016. godine.

Kako su predstavnici ove koalicije najavili, njihov cilj je da osvoje 3 poslanička mandata i time doprinesu poboljšanju položaja albanske nacionalne manjine, međutim imajući u vidu da se političko delovanje albanskih predstavnika posmatra najviše kroz prizmu celokupnih albansko-srpskih odnosa koji svoj najvažniji izraz trenutno imaju u zamrznutom dijalogu Beograda i Prištine, postavlja se pitanje da li grupisanje političkih snaga Albanaca jedino ima za svrhu jačanje pozicije pred finalne runde dijaloga Beograd – Priština ili znači i bolju poziciju u institucionalnoj borbi za ostvarenje manjinskih prava i rešavanje gorućih socio-ekonomskih problema.

Politika Srbije prema manjinama svodi se na reciprocitet

Problema je mnogo, ako je suditi prema izjavama zvaničnika sa juga Srbije, koji često govore da tretman države Albance svrstava u građane drugog ili trećeg reda.

Među problemima koji se spominju su nedostatak udžbenika za učenike osnovnih i srednjih škola na maternjem jeziku, nemogućnost nostrifikacije diploma stečenih na kosovskim univerzitetima, pitanje broja stanovnika u opštinama gde žive Albanci, nedovoljna zastupljenost u javnim i republičkim institucijama, povlačenje republičkih institucija iz pojedinih opština, kao i možda medijski najvidljiviji problem – upotreba nacionalne zastave i simbola.

Kako nam objašnjava Dušan Janjić, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, sadašnji problemi albanske nacionalne manjine tiču se direktno nasleđa Miloševićeve politike prema Albancima devedesetih godina i obostranih etno nacionalističkih politika, ekonomske zapuštenosti juga Srbije i percepcije koju Albanci i Srbi danas imaju jedni prema drugima.

„Percepcija je dvostruka, stanovništvo Srbije smatra Albance kao nepostojeće ili ih posmatra kao potencijalni problem i razmišlja o njima u stereotipima, ali je slučaj i obrnut“, rekao Janjić i objasnio da što se tiče pozicije Albanca sa juga u kontekstu albansko – srpskih odnosa, oni su stavljani u istu ravan sa događajima na Kosovu devedesetih godina.

„Takođe, od kraja osamdesetih među Albancima se organizuje posebna koordinacija aktivnosti u Jugoslaviji i raste nivo nacionalizma, koji uključuje i Albance sa juga Srbije, gde su se umereni političari, kao što je Riza Haljimi, teško održavali“, istakao je Janjić.

Međutim, kako Janjić objašnjava, problem albanske manjine u Srbiji je i slika politike aktuelne vlasti prema manjinskom pitanju generalno.

„Beograd se i danas vodi etno-nacionalističku politiku i ne razume problem manjina, jer ga svodi na politiku reciprociteta. Ovo znači da se trguje sa političkim vođama nacionalnih manjina, kao što je slučaj sa bošnjačkom i mađarskom nacionalnom manjinom, a odnos prema manjinama zavisi i od odnosa sa matičnim državama“, zaključio je Janjić i dodao da nema političke volje za integracijom građana albanske nacionalnosti.

Primer zvanične politike Srbije koja ne ide u prilog poboljšavanju položaja Albanaca vidi se kada su u pitanju posledice albanskog bojkota popisa iz 2011. godine, kada je na jugu Srbije popisano tek nešto više od 1000 građanki i građana albanske nacionalnosti.

„Na osnovu ovog popisa, Vlada je odlučila da Albanaca ima onoliko koliko je popisano,  donela odluku da se ukinu određene državne strukture, kao što је Osnovni sud u Preševu, a iako je izvršena naknadna procena stanovništva, ova odluka nije izmenjena“, rekao Janjić i dodao da ukoliko negde postoji potencijalno krizno područje nije pametno da se još i ukidaju institucije i time dodatno doprinosi otuđenju građana od njihove države.

Opširnije OVDE

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar