SUPPORTING WORKERS' INVOLVEMENT IN ADDRESING THE IMPACT OF THE CORONAVIRUS CRISIS

Uključivanje radnika ekstraktivne industrije u suočavanje sa posledicama pandemije Kovida-19

Tokom pandemije izazvane virusom Kovid-19, procesi rada u ekstraktivnoj industriji pretrpeli su brojne promene u radu uglavnom kao rezultat mera koje su morale da se sprovedu, kako bi se sprečilo širenje bolesti.

Suočavanje sa uslovima rada koje je nametnula pandemija, novonastalim uslovima i situacijama radnicima zaposlenim u rudarskoj industriji nije bilo lako, ali ni rukovodstvu preduzeća nije bilo lako da odluči koji vidreorganizacije je najbezbedniji i najracionalniji kako bi se sprečio gubitak profita, a samim tim i radnih mesta.

Kompanije koje su se dobro nosile sa uslovima pandemije shvatile su da su radnici kapital kompanije. Njihovo bolovanje i izolacija koštali su ih mnogo više od obezbeđivanja sigurnijih radnih uslova bez smanjenja kapaciteta ili potpunog zaustavljanja proizvodnih procesa. S druge strane, imale su priliku da konsultujući radnike revidiraju odluke i da uvedu nove izmene, čime su svoje zaposlene uključili u proces i samim tim stekli njihovo poverenje.

Međutim, to nije bio slučaj svuda. Bilo je ionih preduzeća koja nisu uključivala radnike u procese reorganizacije procesa rada, niti su ih obaveštavala o donetim odlukama.

Ipak, na ovaj proces uticala je i treća strana – politike vlada zemalja. U suštini, na nacionalnom nivou u svim zemljama vlade su u velikoj meri definisale mere podrške sektoru. Takve mere, iako je postojala tendencija da ih zemlje doslovno „prepisuju” jedne od drugih uz odgovarajuće prilagođavanje stvarnim potrebama, u nekim zemljama ipak nisu dale pozitivne rezultate i dovele su do gubitka radnih mesta. Razlog je najčešćeto što nisu u dovoljnoj meri ispitale potrebe unutar sektora, kao i na nivou preduzeća; stav im je bio da pomognu kompanijama da isplate zarade umesto da uvedu mere za podršku produktivnosti sektora i zadržavanje poslovne aktivnosti. Kasnije, uprkos tome što su kompanije pokušavale da održe radna mesta i plate, to je rezultiralo demotivacijom radnika, a u određenom periodu nakon početka pandemije i „izgaranjem“ radnika koji su bili na poslu i morali da rade mnogo više kako bi se nadoknadio nedostatak radne snagetj. radnikakoji su bili na bolovanju, u (samo)izolaciji ili su koristili neku drugu meru koja isključuje fizičko prisustvo na radnom mestu.

Tokom prvih pandemijskih godina imali smo priliku da naučimo brojne lekcije o funkcionisanju preduzeća i sektora u nestandardnim uslovima, a danas imamo priliku da analiziramo koje su se prakse pokazale kao dobre, a koje kao pogubne po ekstraktivni sektor. Naravno, ostaje odgovornost samih kompanija da li će ovo znanje i iskustvo iskoristiti da unaprede svoje

poslovne aktivnosti i ojačaju svoju poziciju u industriji, ili će ostati u nepromenjenom položaju i dugoročno izgubiti tržišni udeo koji su do sadaimale.

U periodu od februara 2021. do oktobra 2022. godine, uz finansijsku podršku Evropske unije, realizuje se projekat „Podrška uključivanju radnika u suočavanje sa posledicama krize usled korona virusa“ između predstavnika sindikata i poslodavci iz Bugarske, Grčke, Makedonije, Poljske, Rumunije, Srbije i Španije.

Ovo su glavne preporuke i zaključci:

Jačanje socijalnog dijaloga je od izuzetnog značaja. Konstantno treba preduzimati akcije u pravcu obezbeđivanja ravnopravnog odnosa između svih socijalnih partnera. Pored toga, potrebno je i uvođenje efikasnog procesa nadzora i praćenja, kao i stalne procene (vrednovanja) uslova rada, u cilju njihovog stalnog unapređenja.

Neophodno je raditi na unapređenju međuljudskih odnosa unutar samih preduzeća, unutar sindikata, kao i na opštem unapređenju odnosa radnika i poslodavaca.

Neophodno je uvesti određene mehanizme koji će biti usmereni na povećanje motivacije zaposlenih za sam rad, koji će biti trajnog karaktera i biće potrebno da se stalno nadograđuju kako bi imali pozitivne efekte.

Svako preduzeće u svojim okvirima mora raditi na poboljšanju bezbednosti i zdravlja radnika. U tom kontekstu, preporučuje se podizanje nivoa higijene i lične zaštitne opreme, stalno vršenje procena u vezi sa kriznom situacijom, ali i bezbednosti radnika uopšte, kao i donošenje odgovarajućih mera, u oblik odluka, pravilnika i sl. koji će biti prilagođen za svako preduzeće posebno.

Ne treba zanemariti zaštitu životne sredine – zato odluke kompanija treba da budu usmerene na obezbeđivanje ciljeva zelene agende, odnosno smanjenja emisije ugljen-dioksida.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar