Pasjačka uica u Prokuplju, poznata je po mnogo čemu, pre svega po jedinstvu njenih stanovnika, ali najlepše od svega je što su u ovoj ulici „rode“ bile vredne, te ima devet pari blizanaca.

Oni nisu u srodstvu jedni sa drugima. U različitim životnim dobima, svi i dalje žive u istoj ulici, sreću se svakodnevno, ali priznaju uopšte nisu ni razmišljali da su po blizancima prepoznatljivi. Najstarija su braća Predrag i Nenad Jovićević po šezdeset i tri godine, a najmlađi Despot i Maksim Mandić koji su stari po mesec i po dana, piše Kurir.

„Da,da, sada kada kažete, shvatam da je tako. Brat i ja smo sada najstariji i ponosni smo na to“, kaže Predrag Jovićević.

Misli da ne bi mogao da zamisli da je drugačije, jer je najčvršćim vezama vezan za svog brata Nenada. Zajedno su završili i mašinstvo, trenirali fudbal, bukvalno se čitavog života nisu odvajali i sada sa svojim porodicama žive u istoj kući. Ne moraju, kao jednojajčani blizanci ni da razgovaraju, jer uvek znaju misli jedan drugog.

„Ranije kada nas roditelji razdvoje, uvek znamo šta osećamo. Kada se jedan razboli, odmah i drugi. Prosto, to je neraskidiva veza“, dodaje Nenad.

U njihovoj porodici je uobičajno da se rađaju blizanci, pa su i braća od rođenog strica takođe blizanci. Njihova deca još uvek nemaju svoje porodice, jer se školuju, ali se Jovićevići nadaju da će ih u budućnosti još biti.

I ostali su isti. Milovan i Miloš Čomić koji imaju po dvadeset i tri godine takođe su neprestano zajedno. I oni su sportisti, ali gimnastičari. Žive u istoj kući i ne planiraju da se odvajaju.

„Lepo je imati blizanca, jer uvek imaš na koga da računaš. To je poseban odnos, koji nam ne smeta u daljem životu, ali nam mnogo pomaže“, objašnjava Milovan svoju vezu sa bratom.

Tu su i Ivan i Ivana Jovanović, Maja i Miloš Milosavljević čiji je brat Marko dobio blizance, pa pojačao porodičnu tradiciju i obogatio ovu ulicu. Dalje u Pasjačkoj žive i Miloš i Milan Simonović, pa četvorogodišnji Ignjat i Mijat Milenković.

„Ponosni smo na naše četvoro dece, a Ignjat i Mijat su rođeni iz treće trudnoće moje supruge. Smatram da u komšiluku treba da ima što više dece, jer nema ništa lepše nego kada svi izađu i igraju se. To detinjstvo čini bogatijim“, kaže Danijel Milenković, Ignjatov i Mijatov otac, koji dodaje da i u njegovoj i u supruzinoj porodici ima još po jedan par blizanaca.

Iako svi liče, komšije ih bez problema razlikuju, a svi se slažu da su svi blizanci vaspitani, pametni, druželjubivi i nenametljivi i da su ponosni na njih.

Za naše sagovornike ova ulica i život u njoj je uobičajna stvar, ali kada se pogleda sa strane, oni su posebni. Šta je uticalo na to, ne znamo, verovatno samo splet okolnosti, ali su je obeležili i po svoj prilici, biće ih još!

BILO JE ČAK DESET PARA BLIZANACA

U ulici, koja odokativno ima 400 stanovnika, su do nedavno živela i braća blizanci Predrag i Nenad Petrović koji su napustili ovaj svet. Nenadov sin Dušan rado govori o svom ocu i stricu, koje nije odvajao.

„Uvek su živeli u istoj kući i mi smo navikli na to jedinstvo. Drugačije nismo ni želeli. Nas četvoro, po dva sina od svakog, nemamo blizance, ali se nadamo da će neko od naše dece da nastavi tradiciju, jer je zaista lepo kada je tako. Sem toga, ova ulica mora da nastavi da bude prepoznatljiva po njima“, siguran je Dušan.