Intenzivna nega Dečije klinike u Nišu ponovo prima decu. Prethodne nedelje taj deo je bio zatvoren zbog respiratornog sincicijalnog virusa. Profesor doktor Vladislav Vukomanović kaže da su jesen i zima period kada je broj repsiratornih infekcija u porastu, pa tako i kada je reč o sincicijalnom virusu. Trenutno se na dečijim klinikama pregleda oko 200 dece dnevno, a oko 15 odsto se zadržava na daljem lečenju.

Sincicijalni virus puni dečije ambulante i bolnice od novembra do februara, kaže profesor Vukomanović i dodaje da će broj dece sa respiratornim simptomima u ovom periodu rasti.

„Najčešće je reč o deci mlađoj od 12 meseci. Ovaj virus može da dovede do komplikacija kao što su upala pluća. U riziku su deca sa pridruženim bolestima, deca rođena sa srčanim problemima i prevremeno rođena deca“, rekao je za RTS profesor Vukomanović.

Naglašava da ovo nije nov virus, ali da je tokom kovida gotovo potpuno bio potisnut.

„Pregleda se oko 200 dece od tog broja se oko 15 odsto zadrži na lečenju. Trenutno dva deteta primaju kiseonik i možemo da kažemo da su u težem stanju“, rekao je profesor Vukomanović.

Govoreći o tome na šta roditelji treba da obrate pažnju, profesor Vukomanović kaže da kod novorođenčadi i male dece od nekoliko meseci i najmanja zapušenost nosa može da izazove probleme u hranjenju.

„Roditelji treba da odvedu dete u dom zdravlja u slučaju povišene temperature i sličnih smetnji. Najčešće će njihov lekar odrediti dalju terapiju za lečenje u kućnim uslovima, a ukoliko ima za tim potrebe dete će biti upućeno na kliniku na dalju dijagnostiku“, rekao je Vukomanović.

Potreban centar za palijativnu negu teško bolesne dece 

Profesor Vukomanović je i šef katedre za palijativno zbrinjavanje, govoreći o toj praksi kaže da ako niste zdrastveni radnik teško je vezivati temu deca i bolest, a još teže govoriti o deci koja zahtevaju palijativnu negu.

„Neophodno je nastaviti sa zbrinjavenjem dece kojoj je potrebna takva nega. Predlog je da se naprave centri u kojima će biti smeštena deca kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje. Reč je o 1.500 do 2.400 dece koja godišnje zahtevaju palijativno zbrinjavanje“, rekao je profesor doktor Vladislav Vukomanović.