VRANJE – Zgrada vranjskog  Doma kulture gradi preko tri decenije. Zamišljen je kao megalomanski projekat, kakvog nije bilo u Srbiji. Na žalost ostao je nezavršen projekat gde vranjanci ne mogu da prate baletske predstave na velikoj pokretnoj sceni,  ali zato mogu trgovati jeftinije na robnoj pijaci koja je danas smeštena u Domu kulture. Simbolično na Dan republike davne  1974. godine, Branko Golubović, tadašnji  direktor  Jumka ,  u ulozi  predsednika  Odbora za izgradnju Doma kulture, svečano je položio kamen temeljac, za objekat koji se pruža na površini od 10.694 metara kvadratnih, planiranih za sve kulturne ustanove i medije u gradu.“Gradimo Dom kulture kakav je trenutno potreban našim radnim ljudima, građanima i omladini i tu nema mesta preterivanju”, rekao je tada Golubović. U tom trenutku kada su Vranje zbog jake privrede svi zvali Švajcarska na jugu  Srbije ,finansijski momenat je bio više nego zanemarljiv.

Planirano je da se izgradnja odvija u tri faze, a prva je završena tri godine kasnije, kada su, otprilike, javili i prvi problemi. Naime, konstatovano je da su napravljeni određeni propusti, a zbog nedovoljnog priliva novca doveden je u pitanje završetak radova. Spasonosno rešenje pronađeno je u uvođenju samodoprinosa. U međuvremenu je došlo i do izmene u projektu, jer  predviđena pozornica nije ispunnjavala   zahteve savremene umetnosti, pa je projektovana nova – rotirajuća! A onda je sve stalo.

Nesuđena rotirajuća pozornica je nikada nije služila svrsi. Svih ovih godina bila je mesto za okupljanje  vranjskih narkomana i mesto koje je predstavljalo  savršen prostor za odlaganje smeća.

A, onda  su nadležni iz Javnog komunalnog preduzeća “Komrad” rešili da se na tom mestu usele ulični prodavci!

Napravljena je Robna pijaca koja je opet izvor nezadovoljstva.

“ I sami vidite u kakvim uslovima  radimo a uredno plaćamo zakup. Struja je toliko slaba da jedva i sijalice rade, a kamo li  grejalice. Toaleta nema, već idemo u javni u suturenu zgrade. Čuo sam da je ovde trebalo da bude nekakvo pozorište, ali to mi je smešno“, priča jedan od  od prodavaca  koji ne bi da otkriva svoje pravo ime, kako  ne bi „imao problema u poslu“.

(Kraj)