Strah od nepoznatog je prirodna osobina koja pomaže preživljavanju, ali kada se produžava unedogled može nositi više štete nego koristi. Korisno je kada nas tera da poštujemo preporuke o ličnoj i kolektivnoj zaštiti, ali je štetno kada bez realnog razloga imamo napade panike i blokade u obavljanju uobičajenih aktivnosti, koje možda i ne nose rizik od infekcije. Panika, pored toga što je neprijatna sama po sebi, može izazvati potencijalno ozbiljne telesne manifestacije kod predisponiranih osoba, poput skoka krvnog pritiska, pojačavanja srčanih aritmija, poremećaja regulacije hormona, i drugo.

Strah od nepoznatog može se ublažiti upoznavanjem nepoznatog. O virusu Covid 19, koji nam trenutno preti, ima dosta informacija. Te informacije pretočene su u preporuke i zakonske mere o ponašanju, koje imaju za cilj da ograniče širenje infekcije.

Opet, mnogo toga o virusu nepoznato je i najupućenijim stručnjacima. Međutim, kada je reč o najširim slojevima stanovništva, čak i dostupne informacije i poznate činjenice deluju maglovito i ne sasvim jasno, stvarajući utisak prisustva maglovite i ne sasvim jasne pretnje svuda oko nas. Čini mi se da maglovitost i nejasnost može biti umanjena pretvaranjem virusa u očigledan model, ličnom imaginacijom. (Vid je inače naše najmoćnije čulo na planu upoznavanja nepoznatog.)

Za ovu svrhu dovoljno je zamisliti prisustvo virusa u spoljnoj sredini kao oblak prašine. Da bi bio još vidljiviji, možemo ga obojiti, recimo da to bude crvena prašina. Živi virusi su jarkocrveni, protokom vremena broj živih virusa progresivno se smanjuje, zbog čega crvena boja nataložene prašine bledi, do neke zagasite bordo boje, koja ukazuje da tu više nema živih virusa. Pokušaću da na ovakvom modelu prikažem poznate činjenice o ponašanju virusa, pre svega sa idejom da ublažim iracionalne strahove, ali i da plastičnije objasnim racionalne postupke u zaštiti od infekcije.

– Crvenu prašinu proizvodi i ubacuje u spoljnu sredinu ISKLJUČIVO osoba zaražena virusom, svojim disanjem, kašljanjem i kijanjem.

– Takva osoba, osim u izdahnutom vazduhu, ima crvene prašine nataložene po celom telu, i po svojoj odeći. Za prenos infekcije mimo vazduha najznačajnije su šake, jer pomoću njih najčešće stupa u direktan kontakt sa drugim osobama.

– Svaki izdisaj zaražene osobe izbacuje novi oblačić crvene prašine, zbog čega vazduh u prostoriji u kojoj ona boravi postaje sve crveniji.

– Crvena prašina ima svoju težinu, zbog čega se ona polako taloži po nameštaju i podu, ali sve vreme dok zaražena osoba diše u datom zatvorenom prostoru – prisutna je svuda u vazduhu.

– Nataložena prašina postepeno bledi (proređuje se broj živih virusa), ali to je proces koji traje više sati, možda i dana, do potpune inaktivacije.

– Provetravanje prostorije već u startu proređuje crvenu prašinu u vazduhu, skoro do nestajanja.

– Gustina i vreme udisanja crvene prašine direktno povećavaju verovatnoću dobijanja infekcije, a verovatno utiču i na težinu infekcije (što više udahnute crvene prašine – teža infekcija).

– Nošenje obične hirurške maske zadržava jedan deo crvenog oblaka pri izdisaju zaražene osobe, redukujući njegovo nesputano širenje u prostoru i praveći ubrzano taloženje u malom prostoru između lica zaražene osobe i maske. Međutim, oblačići crvene prašine izlaze sa strane, pored maske. Ovi oblačići ostaju bliži osobi koja ih emituje i tu se talože, zato što je izduvavanje u spoljnu sredinu prema napred zaprečeno maskom.

– Zdrava osoba koja nosi masku štiti sebe od direktnih mlazeva crvene prašine, recimo u razgovoru sa zaraženom osobom u spoljnoj sredini. Međutim, u zatvorenoj prostoriji ispunjenoj crvenom prašinom maska ne može mnogo pomoći, jer se prašina iz prostorije svakako udiše, bez obzira na prisustvo maske.

– Maska štiti i sprečavanjem nehotičnih dodira nosa i usta, čime se mogu uneti slojevi crvene prašine nataloženi na šakama.

– Često pranje i dezinfikovanje ruku eliminiše eventualne nataložene slojeve crvene prašine na šakama.

– Način unosa crvene prašine može uticati na način ispoljavanja infekcije. Udisanje unosi crvenu prašinu direktno u pluća i pravi upalu pluća. Unošenje nataložene crvene prašine u usta, preko šaka, npr. može izazvati infekciju na nivou gornjih respiratornih puteva, bez razvoja težih oblika upale pluća.

– Nataloženi slojevi crvene prašine mogu se ponovo dići u vazduh, na primer trčanjem i skakanjem po prostoriji, metenjem, ali i pri skidanju zaštitne opreme – kape, maske, mantila… Zato je važno pri skidanju zaštitne opreme (ali i ličnog odela) to raditi lagano, odozgo nadole, najbolje negde napolju, ili na promaji, čak zaustavljajući disanje u tom periodu i brzo se udaljavajući od tog mesta posle skidanja.

– Što viši nivo u prostoriji – manja gustina crvene prašine. Osoba koja stoji teže će se zaraziti od one koja sedi. Težina i padanje crvene prašine u niže slojeve utiču i na manju verovatnoću infekcije sa povećavanjem udaljenosti od potencijalno zaražene osobe.

– Crvena prašina može se nataložiti u kosi. Zato ne treba dirati kosu, a kod sumnje na boravak u zaraženoj sredini kosu posle toga pažljivo oprati.

– Kretanje u zajedničkim hodnicima i stepeništima stambenih zgrada, korišćenje lifta, sve to sprovoditi izbegavajući prisustvo drugih, jer svako drugi može biti emiter crvene prašine. Ako nema drugih, crvena prašina nije u vazduhu već nataložena na podu, u vazduhu je prisutna jedino neposredno posle izduvavanja iz zaražene osobe. Po dolasku u stan lagano izuti obuću odmah kod vrata, dobro je ako može i da se dezinfikuje natapanjem otirača dezinfekcionim sredstvom, a potom odmah oprati ruke, ne dodirujući pre toga šakama brave, slavine i drugo.

Generalna preporuka: Sve raditi uz što manje dizanja prašine.

prof. dr Nebojša Ivanović