LESKOVAC/BOJNIK – O jednom ramenu lovačka puška za svaki slučaj ako sretne vukove, o drugom torba sa lekovima, tako Zorica Arsić prelazi kilometre na Radan planini, leči bolesne i spasava živote.

Viša medicinska sestra Zorica Arsić, koja je pre 12 godina napustila posao i Leskovac i nastanila se na Radan planini, znanje iz medicine koristi da pomogne meštanima sela podno te planine, 30 kilometara udaljenih od prve ambulante.

Arsićeva paralelno vodi bitku s opštinom Bojnik za povraćaj napuštenog i runiranog planinarskog doma na Radanu, sagrađenog na otetom imanju njenog oca. Toj parnici još se ne nazire kraj, iako je ona spremna da tu ruinu otkupi, renovira i razvije turizam na ovoj gori, koju posećuju retki zaljubljenici prirode.

– Vratila sam u rodno selo na očevo imanje da bih oživela ovaj kraj, ali čim su meštani čuli da su za komšinicu dobili medicinsku sestru, krenuli su i pozivi. Iako sam se sa belim mantilom oprostila, postala sam neformalni saradnik lekara u Bojniku, s kojima sam stalno na vezi – priča Zorica. Kako kaže, nema uvek vremena za konsultacije s lekarima.

– Žena sa dva bajpasa i hipertenzijom se gušila. Hitna pomoć iz Bojnika nije mogla da se probije kroz smetove, ali probila sam se ja i dala joj terapiju. Preživela je, a posle dva dana smeštena je u bolnicu. Takvih je slučajeva mnogo, ali meni je neprijatno da se time hvalim – priča Zorica, koja retko upotrebi pušku jer kaže da je s vremenom naučila da se sporazumeva i s vukovima.

Planina Radan puna je drvoseča, neki seku legalno, drugi kradu šumu i protiv njih se Zorica bori tako što ih prijavljuje nadležnima, ali kada se neko od njih povredi, sve svađe zaboravi.

– Jednog od njih je ujeo stršljen i počeo je da se guši. Jedva mi je objasnio gde je. Uspela sam nekako da se probijem na vrh planine i dam mu lek. Spasla sam mu život, ali na isti način reagujem i kada se drvoseče povrede – objašnjava ova žena, o kojoj su i pesme ispevane s epitetima poput – Vila sa Radan planine, Gospodarica planine ili Žena među vukovima, Radnska kiktka, Gorska vila…

Zorica Arsić svoje usluge ne naplaćuje, naprotiv, u velikom je minusu jer od svoje penzije kupuje lekove i benzin. Veruje, kaže, da neko odozgo to beleži i da će njenoj porodici vratiti dobrim.

Zorica ne leči samo ljude već i životinje, jer na planini nema ni veterinara. – Ne vredi mi priča da nisam stručna, ali i u takvim situacijama se savetujem sa veterinarima iz Bojnika i Leskovca i nikad nisam pogrešila – priča Zorica, koju su i meštani opevali u pesmi kao „vilu sa Radan planine“.

Za svoj humani rad Zorica Arsić je ove godine dobila priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“

Izvor: Blic, Jugmedia