Van Gog

Mnogim ljudima je prva asocijacija na van Goga, Đule. Znam i one koji su čuli “Neko te ima noćas“, vole da je slušaju, ali nemaju pojma ko je on. Da ostavim ovu igru slovima i imenima, nije mi namera da promovišem bend, hteo sam malo o jednom Vinsentu.

Vinsent van Gog (Vincent Willem van Gogh) je verovatno i za laike jedan od najpoznatijih umetnika koji su živeli na našoj planeti. Ipak, on to za života nije bio. Malo je ljudi čulo za njega dok je bio živ, zvanično, izvršio je samoubistvo u 37 godini, mada, neki sumnjaju u takav epilog, možda ga je neko i ubio.

Ono što je sigurno, Vinsent nije bio “običan“ čovek. Postoje neki standardi koje ljudi postave, pravila ponašanja, gde svi oni koji štrče, budu anatemisani. Često, ta pravila ne prate moralne dogme, pa se “čudaci“ sa pravom pitaju o svojoj ulozi na ovom svetu.

Traže se na razne načine, pokušavaju da pobede u igri zvanoj život. U slučaju Vinsenta, on je morao svoj da izgubi, u zamenu za onim čemu svi žude. Večnost.

Možda sam napisao prejaku reč, ne kajem se, jer, treba skrenuti pažnju svakome ko voli drugome suditi, da ima na umu, nema slabih. Svako ima neku svoju jačinu, neko u mišićima, neko u lepoti, neko u glavi, neko u srcu. Najčešće, kada nam fali nešto od nabrojanog, ovo ostalo mnogo bolje radi.

Vinsent nije odmah našao svoju snagu. Dugo je tražio. Još sa 16 godina, ujak ga je zaposlio da radi kao pripravnik u firmi koja je prodavala umetnička dela. Otpušten je. Zatim je bio učitelj u Engleskoj, pa bibliotekar u Holandiji. Onda propovednik. I odatle su ga najurili.

Ne trebate očajavati nikada. Kada se najmanje nadate, probićete led. Samo, morate da pokušavate, skrštenih ruku možete samo da kukate.

Vinsent je počeo da slika u kasnim dvadesetim godinama. Iako je znao i pre toga, puno je kockica složio u svom životu, da bi mogao sve svoje vreme tome posvetiti.

Imao je podršku porodice, brata pogotovo, međutim, ni to nije bilo dovoljno da ga izvuče iz depresije. Pokušavao je slikama da ublaži sve muke ljudi koje je video. Rudari i seljaci su mu bili velika inspiracija u početku. Opet, slobodna duša, znala je za nepravdu. Nije bilo njegove krivice, ali je sigurno osećao poraz čovečanstva kao svoj.

Anksioznost, i drugi mentalni poremećaj na kraju su ga odveli u bolnicu. Tamo je nacrtao veliki broj svojih dela.
Bojama je hteo da ublaži tugu, imao je kasnije dosta živopisnih slika, sa cvetovima, prolecnim i veselim detaljima. Kažu da je veliki broj autoportreta nacrtao uglavnom zbog toga što nije mogao da plati druge, kako bi mu pozirali.

Nije mogao da promeni svet, čak ni slikama. Nakon što se upucao u glavu, dva dana je bio na samrti. Njegov brat Teo, rekao je da su mu poslednje reči bile “the sadness will last forever“.

Svoju šansu svuda tražite. Ne postoji mesto gde ne možete da se ostvarite, a ni oblast. Želja je bitna, strast. Učite i na tuđim greškama, optimizam mora da bude glavna vodilja. Optimizam donosi veru u bolje sutra, on vas drži budnim, daje volju.

Vinsent je održavao dobre odnose sa snajom i bratom. Kada nije bio sa njima, slao im je pisma. Jednostavno, znali su da je njemu važno šta oni misle. O svemu ih je obeveštavao, šta slika, zašto. Ni oni njemu nisu ostali dužni u tom pogledu, a pomagali su mu finansijski kada god je trebalo. Da nije bilo tog odnosa, veliko je pitanje da li bi danas i čuli za njega!?

Neko vreme nakon sto se ubio, snaja je odigrala glavnu ulogu u promovisanju njegovih dela. Sebi je dala zavet, svet će čuti za Vinsenta van Goga. U tome je i uspela.

Najbitnije, ulažite u ljude, ne u stvari, one ne vraćaju. A ljudi, neka i zakažu ponekad, kada vrate, to se i oseti.

(Kraj)

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

5 komentara

  • Kako sam dobio averziju prema ucenju i znanju i kako sam ne znanje pretvorio u izvesno znanje. Objasnjavali mi oni od malena, ovo je ovako, ovo je onako. Da li sam razumeo, sta je ovako, sta je onako, niko me nije pitao, vec samo proveravao, da li sam to naucio napamet. Tako su prolazile, zlatne, vise bakarne godine mladosti u ritmu, ovi pricaju, ja sedim i slusam i jos zapisujem ono sto govore, svaku drugu rec, jer ne znam stenografiju, dodjem kuci, citam to poluzapisano, ucim. Taj nadrealni cin zavrsavam sa zakljuckom da sam sve naucio i bezim napolje da radim ono sta volim. Crv straha sapuce, da li si sve naucio, dete odgovara, decije samouvereno, jesam, snacicu se. Momenat snalazenja tece, ovaj me gleda i slusa, ja trcim po lavirintu memorije, deklamujuci i sta treba i vise ono sto ne treba. Sedi, upisuje mi neku bednu ocenu. I ovaj dan je prosao i sutra ce biti isti dan i tako godinama, koje su morale proci u praqznini ne razumevanja. Implant tog znanja, kada se proces punjenja zavrsio, stavio sam u veliku kesu i bacio u kontejner. Postao sam covek, koji vise nikada nije ucio, covek bez znanja, koristeci ne znanje, poput slobodne i neobavezne igracke, nicim uslovljene.

  • Nisam se ponašao kak treba, ostario sam, ne mogu. Pomirićemo se, koliko nocas, tako se sa decom svađam i mirim, nije frka, no nije lijepo da niko ne saosjeća.
    Šifra: Lili Marlen, moja himna

  • Da ne beoše snaja i šurnjaja ništa od Vinsenta.

  • Ti rodjo postade veoma veliki mislilac.

vaš komentar