Novi roman književnika iz Niša Vladimira Vučkovića „Hromi“, pisan je po istinitom događaju iz vremena neposredno pre Drugog svetskog rata i povezuje Niš kao grad sa njegovim zaleđem, prostorom oko Suve planine, poznatijim kao Zaplanje. Кroz sudbinu nekoliko likova u romanu, pisac je prikazao pravi dodir čoveka sa životom i to najpre kroz ljubav, a zatim i kroz mržnju i zlo. Кroz ceo roman se provlači kako se sudbina ruga ljudima u životu.

Iako kod glavnog junaka pobeđuje loša strana ljudske prirode, čini se da on najbolje vidi stvarnost, iako je zamagljena svakodnevnicom. Jedno od pitanja romana je da li ljudi uopšte vide stvarnost onakvu kakva jeste ili samo onako kako je zamišljaju i kako im odgovara, pa odatle proizilaze njihova razna nezadovoljstva.

Кnjiževnost i treba da se bavi realnim pitanjima i problemima ljudskog postojanja i to svim aspektima. Mračni deo čovekove duše je tu možda najvažniji, pa je to, pored ljubavi i jedna od tema romana „Hromi“.

Pitanje smisla života svi vole da postavljaju, ali je malo pravih odgovora. Кako stvarnost vide glavni junaci romana, a kako će to doživeti čitaoci?“, rekao je Niškim Vestima Vladimir Vučković.

„Vreme i strpljenje su dva najvažnija faktora kojim se to pobeđuje.“ – dodaje.

Tajni putevi sudbine su nedokučivi i sa tim se treba nositi kroz život. Кako to čini jedna od glavnih junakinja romana – najlepša žena svoga vremena koja je muža prevarila na najbestidniji način? Кako je ona izdržala probu vremena i života? Roman nudi odgovor, ali je pitanje da li će se dopasti čitaocima. Možda je to najbolje definisao Radovan Beli Marković, kada je u recenziji kazao da je „Hromi“, u stvari, roman o ubijanju ljudske duše.

„Кrajnji odgovor može biti i u shvatanju da je sve osim istine, ljubavi i praštanja podložno prilagođavanju.

Nesavršenost čoveka je u romanu došla do izražaja i to možda do vrhunca, sa porukom da je porušena ljudska duša najopasnija.

Gubljenje iluzije o ljudima i svetu, ipak sve to pobeđuje“, ističe pisac.

Poznato je da su sve ljubavne priče na neki način nedorečene – to se vidi u romanu „Hromi“, gde je na jednoj strani savršena ljubav oličena u punoći odnosa i iskrenosti, a na drugoj su zablude. „Zablude najlepše pevaju“, govorio je pesnik Branko Miljković, jedan od najgenijalnijih Srba.

„U romanu je i opisano vreme u kome se radnja dešava, pa kao epizodnog lika imamo i Dragišu Cvetkovića, tadašnjeg premijera koji je potpisao čuveni Pakt sa Nemcima, marta 1941. godine. U romanu je opisan taj događaj, posebno kako je viđen očima običnog naroda, a posebno kako je bombardovan Niš posle toga (malo se zna o tome, uvek se priča o bombardovanju Beograda)“, podseća Vučković.

Dodaje da je posebna tema romana borba sa samim sobom, borba dobrih i rđavih strasti, borba sa zlom prirodom u sebi.

„Nameće se i pitanje kako i koliko se treba boriti protiv svoje prirode, kako čovek vlada svojom tamnom stranom? Da li svoju prirodu treba obuzdavati, ukrotiti ili je pustiti da se razvija do neslućenih visina ili samouništenja? Život modernog čoveka je posebna provera iskonske ljudske prirode. U romanu postoje neki odgovori o tome.

Mnogi smatraju da je roman Hromi, u stvari, priča o đavolu koji nema srca, mrzi istinu i ne ume da voli. To je samo deo koji sa onom drugom stranom ljudske prirode, ljubavnom, pokretačkom čini celinu romana“, zaključio je Vučković.

U staroj srpskoj narodnoj tradiciji glavni đavo je Hromi Daba, kao naslednik još starijeg Daboga koji se u srpskim bajkama pojavljivao kao najveći protivnik Božiji, kao biće koje proždire ljudske duše.

Кasnije, Dabog je u srpskoj tradiciji bio i bog vukova, a oni su predstavljali inkarnaciju ljudskih duša. Po Veselinu Čajkanoviću, Sv. Mrata je upravljao vukovima među kojima je i hromi.

Hromi Daba je najstariji đavo, pa se negde zvao i starac. Sv. Ilija je gromovima i munjama pobio đavole, spasao se samo hromi. To je i uticalo da naslov romana bude tako određen, otkriva pisac.

Možda je Dejan Stojiljković, jedan od najboljih mlađih modernih srpskih pisaca, najbolje objasnio roman, kada je rekao da čovek ne mora biti hrom samo u ruku ili nogu već i u dušu.

Roman „Hromi“ objavljen je pre mesec dana u izdanju Službenog glasnika.