Vek u kome se pojavio prvi srpski dinar

Na prostoru Balkana, pa i u Srbiji vekovima se trgovalo pretežno vizantijskim kovanim novcem, a arheolozi su tokom vekovih iskopavanja nalazili i ugarski i drugi novac, čak i u vreme kada su Nemanjići već suverno vladali Srbijom. Sa rastom moći nemanjićke Srbije, logično je bilo da i  država Srbija dobije svoju momentu, a areholog i naučnik Vujadin Ivanišević u svojoj studiji obajašnjava kako je nastao – srpski dinar.

U nastavku prenosimo deo njegove studije: Novac u Srbiji u vreme prvih Nemanjića

U vreme krize vizantijskog novčanog sistema, nakon pada Konstantinopolja 1204. godine, počeće kovanje novca u Bugarskoj zaIvana II Asena (1218–1241) i u Srbiji za kralja Stefana Radoslava.Kovanja kralja Radoslava imala su za podlogu novac Solunskog carstva.Novčani sistem počivao je, slično ostalim kovanjima ovog razdoblja,na bimetalizmu. Kovani su trikefaloni od elektrona, tačnije srebra,i stamenoni od bilona, odnosno bakra.

Njegovo novčarstvo bilo je malog obima, o čemu svedoče retki nalazi novca, koji ukazuju nacirkulaciju novca isključivo na prostoru srpske države. Glavni arealopticaja novca kralja Radoslava predstavljao je centralni deo zemlje, sa oblašću Ras u središtu.

U ovoj oblasti, u tvrđavi Ras, nađeni su ostacikovnice sa poluotkovanim stamenonima ovog vladara, sa pločicama islitcima (slika 6) Da je reč o kovanju novca koje je moglo imati širiznačaj, govori nalaz jednog stamenona kralja Radoslava iz Sarde, uneposredoj blizini Skadra.

Kovanja Stefana Radoslava predstavljaju poslednje emisije novcakovane prema vizantijskom novčanom sistemu na prostoru središnjegBalkana. Vizantijski novac će se zadržati posebno u južnim delovimazemlje, u Makedoniji, dok će u centralnim oblastima, slično Primorju,srebrni novac Ugarske, Venecije, ali i drugih država ovladatitržištem.Posebno su ilustrativni retki nalazi novca iz manastira Studenica,koji ukazuju na to da su duhovna i kulturna središta bila otvorena za razmenu dobara i novca, za razliku od drugih naseobina,. U okviru ovihnalaza beležimo ranu pojavu venecijanskih grosa Jakopa Tijepola (1229– 1249) i Ranijera Zena (1253–1268). Među značajne nalaze spada i otkrićedirhema Gijata al-Din Kejhusrefa II (1237–1246), vladara Rumskogsultanata, kovanog u Sivasu 1242. godine. (slika 7) Novac je nađen uzapadnom traveju Bogorodičine crkve, u grobu broj 10.

Ovaj dirhem nepredstavlja usamljen nalaz novca Rumskog sultanata, čija su nešto mlađakovanja zabeležena, kako smo videli, u Kotoru, ali i u Dubrovniku krajem13. stoleća.

Internacionalizacija monetarnog tržišta sredinom 13. vekai prihvatanje nove novčane osnove zasnovane na srebrnom novcupredstavljaće osnovu na kojoj će, koju deceniju kasnije, nastati srpskidinar. Njegovu podlogu činiće srebro iz srpskih rudnika.

Uprkos retkim istorijskim izvorima i malom broju nalaza novca, ocrtavaju se obrisi novčane cirkulacije u državi prvih Nemanjića, kao i monetarne politike koja je svoj puni izraz našla u prvim kovanjima Stefana Radoslava. Ona će se nastaviti u novim okolnostima pojavom srpskog srebrnog dinara.

 

Naslovna fotografija iz naučnog rada Vujadina Ivaniševića

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar