Jasmina Petković (57) iz Leskovca, novinarka u penziji od malih nogu počela je da pravi kolekciju starih igračaka i slikovinica iz perioda 50- ih i 80-ih godina prošlog veka. Njena kolekcija predstavlja svojevrsni vremeplov, koji nas vodi u neka drugačija vremena, otkrivajući nam društvene okolnosti i deo nasleđa.

Njenu kolekciju čini 800 slikovnica i oko 600 igračaka, kao i školski pribor. Povrh svega toga u Jasmininom srcu najdraže su slikovnice koje je imala kao dete, komplet “Dečiji svet” i slikovnice “Maja” uz koje je ona odrasla.

U njenom domu, svaka igračka i slikovnica ima svoju priču, ali nažalost nema dovoljno mesta za svaku od njih, te je njena želja da sve te igračke izloži u nekom većem prostoru kako bi se mlađe generacije upoznale sa nekadašnjim igračkama i slikovnicama.

“Ovo su uspomene na moje detinjstvo, imam ogromnu kolekciju starih slikovnica, jednu od najlepših u celoj Srbiji, možda zvuči hvalisavo ali jeste tako. Takođe, imam kolekciju starih igračaka, onih gumenih, dok razglednice imam najmanje”, ispričala je Jasmina za Jugmediu.

This slideshow requires JavaScript.

Iza svake igračke krije se sećanje na detinjstvo, na igre i radosti koje su obeležile taj period. Jasmina ističe kako je važno očuvati ovakve artefakte kako bi buduće generacije mogle bolje razumeti i ceniti razvoj igračaka i slikovnica kroz vreme.

“Imam osećaj da sve ovo treba da se sačuva za novije generacije, možda ipak, njima to sada nije zanimljivo ali će jednog dana možda biti. Moja želja je da se organizuje izložba, jer je tužno da sada sve to bude u kutijama. Volela bih da to predstavim jednog dana i ostavim deci Leskovca”.

Ipak, Jasminin trud i želja da makar na kratko vrati moderno društvo u trenutak prošlosti, prepoznao je Leskovački kulturni centar, gde je imala izložbu starih slikovnica, kao i Biblioteka “Radoje Domanović” u Leskovcu. Takođe je sarađivala sa školama, u vidu tematskih radionica.

Kada smo je upitali kakve reakcije imaju mlađe generacije na njenu kolekciju, rekla je da je uglavnom njena generacija više bila oduševljena, jer ih vraća u detinjstvo, dok su mlađe generacije uglavnom bile zbunjene, uz obrazloženje da su za njih ove igračke mnogo jednostavne.

“Mislim da u tome i jeste poenta, jer ako je igračka isuviše komplikovana ostavlja manje prostora za dečiju maštu. Kada je jednostavnija onda dete mora da nadomesti i pokrene, glas i ponašanje i onda tu radi više mašta, tako da deci sa tim jednostavnijim igračkama mašta više radi”, ispričala je naša sagovornica.

Dodala je da su slikovnice ipak privukle više pažnju mališanima se u njima nalaze mnogo drugačije ilustracije nego u današnjim.

This slideshow requires JavaScript.

“Spoj starog i modernog jeste digitalizacija starih slikovnica. Ipak one su jako stare pa bi digitalizacijom sva deca mogla lakše da pristupe njima”.

Jasmina se na kratko prisetila kako su novogodišnji praznici izgledali ranije, odnosno u periodu 70-ih godina.

“Posle škole zna se – ceo čopor ide u grad i onda se kupuju čestitke. Cela glavna ulica je bila u štandovima, bile su fantastične čestitke i onda smo slali jedni drugima, ali to se u tolikim količinama slalo da nije više ostalo markica. Kada odemo u poštu kažu nam da ne možemo više od 10 markica da dobijemo. Ali nama to nije predstavljalo veliki problem.  Kada bude veliki odmor mi gurnemo čestitke drugarima i drugaricama u đačke torbe. Te čestitke su nama bile pravi ritual, međutim to se sada sve izgubilo”, zaključuje naša sagovornica.

This slideshow requires JavaScript.

Jasmina je mlađim generacijama savetovala da u toku predstojećih praznika unesu svoj rad i trud, da oslobode svoju maštu i poklone nešto originalno i drugačije.

“Sada nije sve to isto. Sada mi nekako deluje previše sterilno te iste SMS poruke i gifovi za praznike. Razumem da vreme nosi svoje i da je sada moda drugačija u odnosu na pre, i da nosi svoje estetske standarde sa sobom. Zato je zanimljivo da se ovo sve sačuva i bude neka ilustracija kako se nekad čestitala Nova godina i čime su se deca igrala i šta su čitala”,  poručila je.