Povodom 25. godišnjice NATO agresije na našu zemlju Udruženje boraca rata od 1990. godine i Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“ organizovali su predstavljanje knjige „Sa dna kace“ autora Saše Miljkovića. O zbirci priča su govorili: Saša Stanković, profesor književnosti u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“, aforističar Jovan Dimitrijević i autor knjige.

Pošto je Miljković u priči „Veteran“ opisao smrt svog ratnog druga Miroslava Stojkovića 1999. godine, u publici je bila njegova porodica i njegovi saborci.

Promociju pod nazivom „Veterane ne smemo zaboraviti“ otvorio je Miroslav Ranđelović, predsednik Udruženja boraca rata 1990. godine opštine Vlasotince, koji je u ime organizatora pozdravio prisutne.

Profesor Stanković objasnio je tri uticaja na prozu Saša Miljkovića: ratni romani Miloša Crnjanskog, književnost i film „crnog talasa“ i pank pokret.

„Miljković piše kako su krupni istorijski događaji uticali na sudbinu malog čoveka sa juga Srbije. Zna se da su južnjaci iako najsiromašniji, najviše dali vojnika za odbranu Kosova i Metohije. U tom kontekstu herojska pogibija Miška Pume ne tiče se samo njegove porodice nego svih nas. Mi mora da negujemo kulturu sećanja na njega i na sve veterene, jer tako odajemo poštu ne samo njima već i učimo potomke rodoljublju“, zaključio je Stanković.

Jovan Dimitrijević je pročitao omiljene odlomke iz knjige „Sa dna kace“ u kojima se vide zanimljvi književni karakteri običnih ljudi.

Na kraju se obratio i sam autor koji je pozdravio u publici porodicu Miroslava Stojkovića i zahvalio Ciglani Kocić na donaciji za štampanje knjige.

„Kako Remart kaže – „ratne generacije su u dobroj meri upropašćene, iako je dobar deo njih izbegao projectile“, а јa dodajem – od oštrice surove realnosti u društvu, koje je naizgled potisnulo ratne metode, mnogu su, bez izgleda da se prilagode, stradali. Momo Kapor je u knjizi „Zelena čoja Montenegra“, obilazeći ratom zahvaćene oblasti negdašnje države, uočio – „krvave brigade konjičkih Turaka „Zuko Džumhur“, koja je operisala na potezu Bradine i Nevesinja. U ovom ratu, na obe strane, ratnici su igrali fudbal sa odsečenim glavama protivnika“ .

O apsurdima u igri svirepih pravila, mnogi plemeniti pojedincu kroz vekove pišu. Valja nam učiti, ali, izgleda nam učenje i nije jača strana. Tu smo, gde smo… Na smetlištu civilizacije koja ponire, povlačeći za sobom svaki od tragova vrlina, u iščekivanju da iz ništavila ponikne novi život i potvrdi nam činjenicu da se sve u dobroj meri regeneriše“, zaključuje Miljković.