LESKOVAC – Vojni rezervisti uklonili su danas, posle 530 dana, šator ispred sedišta lokalne samouprave, iako su ranije tvrdili da do doga neće doći dok se ne uplati prva rata ratnih dnevnica sa Kosova i Metohije.
Šator je uklonjen posle zajedničke konferencije predstavnika rezrevista i gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića, na kojoj je Milorad Mitić, predsednik Štrajkačkog odbora rezervista, izrazio uverenje da će nova Vlada Srbije imati razumevanje za zahteve ratnih veterana.
„Siguran sam da će ova vlada sa gospodinom Vučićem i premijerom imati razumenavanja i nadam se da ćemo ovu stvar rešiti. Ono što me boli to je da je od 2008. godine pređašnja vlast uplatili nekim organizacijama tri miliona evra. To je bio sramno“. kazao je Mitić.
Cvetanović je ocenio da su se rezervisti u šatoru borili dostojanstveno i uporno za prava svojih kolega, zahvalivši im se na tome i obećavši podizanje spomenika stradalim borcima.
„Mogu da obećam, u ime lokalne samouprave, da ćemo u toku našeg mandata palim borcima da napravimo spomenik u centru grada“, kazao je Cvetanović i dodao da će ta grupa veterana dobiti kancelarije za rad.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
To sto takvog spomenika jos uvek nema je velika sramota za Leskovac. Od poslednjeg nesrecnog rata na ovamo, promenile su se sve moguce i nemoguce vlasti u ovom gradu. Odgovornost je zato na svima njima. Rat je veliko zlo i budalastina i ovaj grad je platio ogromnu cenu.
Licno bih voleo da na tom spomeniku budu imena svih nasih sugradjana koji su svoj zivot polozili za svoj narod u svim ratovima devedesetih godina proslog veka. Pri tom mislim i na policijske i na vojne snage. Svi su poginuli u istoj borbi, bez obzira na ratiste na kome su pali. Najveci broj ih je ipak stradao u okrsajima na Kosovu i Metohiji. Svi njihovi razliciti, vojnicko teroristicki neprijatelji, su izmedju sebe bili saveznici. Zbog toga imena nasih mucenika moraju da budu zajedno.
Ja sam imao priliku da pre vise godina vidim jedan spisak sa imenima tih junaka. Broj nije bio konacan ali je i kao takav govorio uzasnu istinu, da je Leskovac dao najveci broj zivota u NATO agresiji. Cak je taj broj skoro dvostruko veci od gradova koji nezvanicno slove za najvece zrtve.
Takodje bih voleo da ovaj spomenik ostane van politike. Ti momci sto su ginuli, nisu ginuli sa partijskom knjizicom vec sa Srpskom vojnom bukvicom ili policijskom znackom. Iako je politicka situacija u gradu poprilicno uzavrela, on ne sme da bude predmet stranackih trvenja i razmimoilazenja. Spomenik ne sme biti niciji politicki kapital jer godine koje su protekle bez njega su velika sramota za sve, pa i za one koji ce ga na kraju podici.
Spomenik sto pre! Pravi vojnicki, jednostavan bez kica. Oko njega najsiri moguci konsenzus. Podaci moraju biti provereni i precizni. Ne sme se dozvoliti ni najmanja greska. Ne sme biti ucinjena nikakva nepravda kada su u pitanju oni cija imena ce biti uklesana u vecnost.
Spomenik jeste na neki nacin simbol koji ce da ovekoveci zrtve, ali nista nece da ih vrati niti ce njihovim majkama
da ublazi bol. I sramota je da do sada ne postoji neko obelezje.
Ali takodje je ocigledna sprega izmedju rezervista i sadasnje vlasti. Kako to da do sada nisu ni pomisljali da se sklone i prihvate neki kompromis. Pa naravno da nisu jer je sve to bilo u reziji sadasnje vlasti. Drugo objasnjenje za ovaj iznenadni rasplet ne postoji.
Naravno da su u sprezi. Skuter dobio rešenje da se vrati na posao u Pijacu, oni što su štrajkovali s njim već su zapošljeni u opštini, a šator je ionako počeo da prokišnjava.