I Vinarce, najveće selo na teritoriji grada Leskovca, ovih dana našlo se u društvu velikog broja poplavljenih, ali za razliku od poplava u drugim područjima i selima koja plave nabujale reke i potoci, Vinarce plavi ogromna količina vode koja se sliva sa brda iznad sela. Voda sa visine na svom nizbrdnom putu iz na stotine malih potočića udružila se i poplavila sve pred sobom, napunila podrume i dvorišta svih onih Vinarčana koji su što niže od tih brda.

Nekada davno, sedamdesetih

Krajem ’70-tih prošloga veka Vinarce je bilo poslednji put poplavljeno kao što su to sada druga mesta, od reke koja prolazi, rekli bismo više pored, nego kroz selo. Tada taj poslednji put, bilo je pogođeno najviše vinaračko polje, njive pod zasadima, sve do železničke pruge, zatim priobalne kuće i deo Čifluk Mire. Nakon što je svima plaćena nadoknada za pretrpljenu štetu, tada je, krajem sedamdesetih, uređeno korito reke, kej ozidan kamenom. Nikada se više Jablanica nije izlila, čak i poslednjih godina kada su se ponovo stekli uslovi, jer su obale reke čak i korito urasli u rastinje i čitavu šumu drveća.

Zašto voda iz brda plavi Vinarčane?

Nekada, sada već davno, sva brda koja su odmah tu iznad Vinarca, a to je čuveno vinaračko vinogorje, bila su obrađivana i pod zasadima vinograda i voćnjaka. Veliki broj meštana ovog sela ima vinograde u vlasništvu i ranije do pre više od desetak godina oni su bili obrađivani. Najveću površinu pod vinogradima imao je u tim istim brdima „Navip Plantaža“. Tek u toj plantaži zemlja je bila obradjivana orana i bila rastresita. Sve to značilo je jedno: Obradjivana zemlja upijala je ogromnu količinu vode u kišnim danima. Međutim, godinama već mnogi Vinarčani su prestali da se bave svojim vinogradima, a to isto se desilo i sa nekada Navipovom plantažom. Neobrađena zemlja je kao glatki kamen niz koju se voda samo sliva i to u ovom slučaju, velikom brzinom. I tu je jedan deo problema.

Ko treba da kanališe vodu iz brda ?

Naravno da postoji takozvani kanal za vodu iz brda, ali taj kanal je tako mali, plitak, neuređen i obrastao u travu i rastinje, a u nekim delovima kroz samo Vinarce kao i da ga nema.

„Mesna zajednica je odgovorna za ovo stanje sa kanalima i jarkovima za površinsku vodu. Niko godinama ništa ne preduzima po tom pitanju. Možda tu i ne treba neki novac, bilo bi dovoljno da postoji volja da se to uradi i da se ljudi organizuju. Kao što to rade i u drugim selima. Ovde niko ne brine o opštem interesu“, ističe Dragoljub Petković, meštanin Vinarca, u izjavi za Jugmediju.

Ono što ostaje kao gorka činjenica je da su mnogi Vinarčani i ovaj put pretrpeli štetu i morali da se sami snalaze kako će i gde da izbace vodu iz poplavljenih zgrada i dvorišta.