Vinaračke poplave

I Vinarce, najveće selo na teritoriji grada Leskovca, ovih dana našlo se u društvu velikog broja poplavljenih, ali za razliku od poplava u drugim područjima i selima koja plave nabujale reke i potoci, Vinarce plavi ogromna količina vode koja se sliva sa brda iznad sela. Voda sa visine na svom nizbrdnom putu iz na stotine malih potočića udružila se i poplavila sve pred sobom, napunila podrume i dvorišta svih onih Vinarčana koji su što niže od tih brda.

Nekada davno, sedamdesetih

Krajem ’70-tih prošloga veka Vinarce je bilo poslednji put poplavljeno kao što su to sada druga mesta, od reke koja prolazi, rekli bismo više pored, nego kroz selo. Tada taj poslednji put, bilo je pogođeno najviše vinaračko polje, njive pod zasadima, sve do železničke pruge, zatim priobalne kuće i deo Čifluk Mire. Nakon što je svima plaćena nadoknada za pretrpljenu štetu, tada je, krajem sedamdesetih, uređeno korito reke, kej ozidan kamenom. Nikada se više Jablanica nije izlila, čak i poslednjih godina kada su se ponovo stekli uslovi, jer su obale reke čak i korito urasli u rastinje i čitavu šumu drveća.

Zašto voda iz brda plavi Vinarčane?

Nekada, sada već davno, sva brda koja su odmah tu iznad Vinarca, a to je čuveno vinaračko vinogorje, bila su obrađivana i pod zasadima vinograda i voćnjaka. Veliki broj meštana ovog sela ima vinograde u vlasništvu i ranije do pre više od desetak godina oni su bili obrađivani. Najveću površinu pod vinogradima imao je u tim istim brdima „Navip Plantaža“. Tek u toj plantaži zemlja je bila obradjivana orana i bila rastresita. Sve to značilo je jedno: Obradjivana zemlja upijala je ogromnu količinu vode u kišnim danima. Međutim, godinama već mnogi Vinarčani su prestali da se bave svojim vinogradima, a to isto se desilo i sa nekada Navipovom plantažom. Neobrađena zemlja je kao glatki kamen niz koju se voda samo sliva i to u ovom slučaju, velikom brzinom. I tu je jedan deo problema.

Ko treba da kanališe vodu iz brda ?

Naravno da postoji takozvani kanal za vodu iz brda, ali taj kanal je tako mali, plitak, neuređen i obrastao u travu i rastinje, a u nekim delovima kroz samo Vinarce kao i da ga nema.

„Mesna zajednica je odgovorna za ovo stanje sa kanalima i jarkovima za površinsku vodu. Niko godinama ništa ne preduzima po tom pitanju. Možda tu i ne treba neki novac, bilo bi dovoljno da postoji volja da se to uradi i da se ljudi organizuju. Kao što to rade i u drugim selima. Ovde niko ne brine o opštem interesu“, ističe Dragoljub Petković, meštanin Vinarca, u izjavi za Jugmediju.

Ono što ostaje kao gorka činjenica je da su mnogi Vinarčani i ovaj put pretrpeli štetu i morali da se sami snalaze kako će i gde da izbace vodu iz poplavljenih zgrada i dvorišta.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Grad i botovi su i to uspešno organizovali, kao i sve ostalo. Više vole da postavljaju igrališta, lepše za slikanje.

  • Do pre nekoliko godina, moje viđenje ovog sela je bilo više nego povoljno. Prigradsko naselje, na svega 3-4 km od grada, prigradska autobuska linija i meštani ovog sela koji su pričali hvalospeve o svom selu. A onda šok. Slučajno, počeo sam češće da odlazim u ovo mesto i doživeo totalno razočarenje. Glavna ulica pod kockom od pre 100 g., asfalta nema. Sporedne ulice katastrofa, sve makadam, rupa do rupe, a kanalizacija pored puta otvorena i puna fekalija.

  • Nastavak:
    Dvorišta nikakva, retko koje sređeno. Kažu da se domaćin po ogradi na dvorištu i dvorištu prepoznaje. Ako je tako, onda u ovom selu ima malo „domaćina“. Retko koja lepa kuća. Prilazi dvorištima sa kakvog takvog puta isti kao i put. Urasla trava i šipražje svuda, pa i po glavnoj ulici.
    Zaključak je da nije sve do države i do lokalne samouprave. Ima malo, ili u ovom slučaju, mnogo i do „nas“.

  • Potrebno je samo malo dobre volje i sve može da izgleda sasvim drugačije. Trava i šipražje se ispred svojih kuća može očistiti uz malo napora. Ružna kanalizacija pored puta se udruženim snagama meštana može rešiti, kao sto je rešena i u mnogim malim i siromašnijim naseljima. Makadamski put, pun rupa, koji im uništava automobile se zajedničkom akcijom može s vremena na vreme sanirati. Ne treba čekati da to neko drugi uradi za njih. Oni su ti koji treba da daju primer a onda da očekuju našu pomoć.

vaš komentar