Najbolji pogled na Vinarce pruža se sa njegovih brda. Tamo gde su  vinogradi, gde je s kišom, nakon nevremena, poteklo vino ka njemu, a ono, kako legenda kaže, dobilo ime po tome – Vinarce. Selo, odmah nadomak Leskovca, a prema nekim tvrdnjama i starije od njega. Jedno od najvećih u Jablaničkom okrugu, sa brojem od skoro 2800 stanovnika.

Srednjevekovno selo

„Prema dostupnim istorijskim podacima, selo je iz srednjeg veka. Označeno na geografskim  kartama iz 14 veka. Na istorijskim kartama, navedeno je kao važno selo župe „Dubočica“. Prema nekim tvrdnjama, selo je bilo deo vlastelinstva nekadašnjeg manastira, na čijim je temeljima izgradjena crkva Sv.Nikole u obližnjem Donjem Stopanju. Na području Vinarca, stanovnici su pronalazili srebrni novac iz Rimskog carstva. Beleži se i neizbežno prisustvo osmanskog carstva na ovim prostorima, na šta ukazuju i Čifluk Mira, deo Vinarca, koji jasno ukazuje na imanje turskog spahije. Nakon oslobodjenja od Turaka, Vinarce je bilo opština, kojoj su pripadala okolna sela“, kaže istoričar Vladimir Petković.

Starosedelačke porodice

This slideshow requires JavaScript.

Koliko je Vinarce staro selo, pokazuje i podatak da su ovde porodice sa poreklom i od trista godina. Bilo je i doseljavanja stanovnika iz drugih krajeva, velikih lomova tokom ratova, ali se beleži i vreme u doba socijalizma, kada je bio i najveći broj stanovnika od oko tri hiljade. Tako nam nazivi pojedinih familija u Vinarcu, kao što su „Šopci“, jasno ukazuju na poreklo doseljenih porodica.

U Vinarcu je bilo doseljavanja ali ne i iseljavanja stanovništva.

„Ceo svoj život moja familija provela je u Vinarcu. Jedan od retkih, koji se iselio u Leskovac je moj brat. Ja, ali i moji sinovi i unuci, živimo ovde. Sinovi borave u Nemačkoj samo zbog posla“, kaže nam stariji Vinarčanin Dragoljub Petković.

I njegov komšija Zoran Gavrilović, ističe s ponosom da je stari Vinarčanin, koji, bez obzira na izazove, nije napustio svoje selo.

„Imao sam šansu da pre više decenija odem u inostranstvo, u Nemačku, ali nisam hteo. Bilo mi je dobro, imao sam posao i ovde u „Mesokombinatu“, kaže Gavrilović.

Vinarce je selo razvojnih šansi i preduzimljivih ljudi.U njemu nekada porodične firme,sada prerastaju okvire  juga Srbije i šire.

U Vinarcu postoji zemljoradnička zadruga „Zelena zvezda“, koja okuplja veliki broj kooperanata i koja svoje poljoprivredne proizvode plasira ne samo u velikim marketima u Srbiji i okruženju, već i u Francuskoj. Vinarce je, inače, jedno od prvih sela na čijim njivama su sada već davno, nikli prvi put plastenici u leskovačkom kraju i na jugu Srbije.

„U selu imamo firmu koja proizvodi poljoprivredne mašine, a takodje još jednu koja se bavi proizvodnjom šampinjona. Jedan deo stanovništva bavi se plasteničkom proizvodnjom, ali ima i onih, uglavnom mladih, koji rade u fabrikama ili gde već, u Leskovcu“, kaže Katarina Marjanović, predsednica Saveta MZ Vinarce.

This slideshow requires JavaScript.

Vinaračka osnovna škola stara je  111 godina. Školu su pohadjali mnogi, sada visoko obrazovani i uspešni ljudi. Oduvek su je pohadjala ne samo deca iz Vinarca, već i iz Donjeg Stopanja, Zalužnja i Priboja, a u jednom periodu pre više decenija, djaci pešaci u njoj su bili i iz Podrimca. Škola je godinama bila zapuštena, bez ograde. Sada već, slika je potpuno drugačija.

 Vinarce i obrisi starog sjaja, istorija i legende

„Osnovna škola „Milutin Smiljković, osnovana je 1910. godine u crkvenom konaku, kao četvorogodišnja tada pod nazivom „Sveti Sava“. U osmogodišnju prerasta 1953.godine, a najveći broj učenika beleži školske 1962/63.godine, čak 863, a u to vreme dobija i novu zgradu. Ukupan broj djaka, sa izdvojenim odeljenjem u Priboju, sada je 247, a nastava se odvija u savremenim, opremljenim učionicama, sa ogradjenim i uredjenim dvorištem i sportskim terenima“, kaže direktor ove obrazovne ustanove Dejan Cakić.

Fudbalski klub „Mladost“, koji je osnovan daleke 1959.godine, bio je ponos mnogih generacija. Prostor oko zelenog terena bio je mali da primi sve zaljubljenike fudbala. Fudbalsko igralište se nalazi u Čifluk Miri, kao i klupske prostorije. Vinarčani, fudbaleri „Mladosti“,  poneli su ime svog sela  i do Srpske lige, najvišeg ranga takmičenja, do koga su došli. O klubu i njegovim uspesima  knjigu „Četrdeset godina FK Mladost“, 1999.godine  napisao je Vinarčanin, dugogodišnji novinar „Naše reči“, Zoran Jovanović.

Vinarčani pamte svoje pretke pale za slobodu, pa se u centru se nalazi  jedan od najviših spomenika palim borcima.

„Spomenik je posvećen svim meštanima koji su dali svoje živote boreći se za slobodu u Prvom i Drugom svetskom ratu, tu je i spomen ploča stradalima u poslednjim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Spomenik je podignut  daleke 1976.godine, a visok je 11 metara“, objašnjava Katarina Marjanović.

Vinarce nije jedno od onih lepih, zelenih sela. Naprotiv, u neposrednoj blizini Leskovca, gusto naseljeno, sa dosta frekventnim saobraćajem.Tek, kada se krene put njegovih brda, nailazi se na čist vazduh i lepe predele zelenila i prirode.

Mnogo je neispričanih priča o životu jednog sela, kakvo je Vinarce. Njegovi stanovnici uvek su bili ponosni na svoje veliko, staro mesto. Uvek su se pitali, kao i danas, zašto nije bilo dovoljne, a kamoli potpune podrške, za mnogo šta što su želeli da urade novo ili poprave staro. I to je višedecenijsko pitanje, na koje se tek sada polako naziru odgovori, kroz ulaganja u neke vitalne infrastrukturne i privredne projekte na području Vinarca.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva