Vinarce i obrisi starog sjaja, istorija i legende

Uvek sam bila ponosna na svoje selo. Za razliku od onih koji se stide svog seljačkog porekla, ja sam i kada sam bila daleko od njega, recimo u godinama studiranja, kada je lako u jednom Beogradu „sakriti“ odakle si, uvek govorila da sam Vinarčanka.

Vinarce  je selo koje je prema nekim podacima starije od Leskovca.

U prilog ovoj tvrdnji, na geografskim kartama Srbije iz 14 veka videćete Vinarce, ali ne i Leskovac.U svakom slučaju, prvo pominjanje sela u nekom dokumentu je u aktu „blagovernog kneza Stefana“, despota Stefana Lazarevića, izdatog u Novom Brdu 1395. godine. Ovim aktom je despot Stefan potvrdio poklon vlastelina Duke, koji je „baštinio“ selo i bio poreklom Grk, manastiru u Svetoj Gori.

Legenda ili istina o imenu Vinarce

Prema priči predaka, u brdima koja okružuju selo oduvek su bili vinogradi.Jednom prilikom, kada je groždje već bilo zrelo, jako nevreme s gradom nadnelo se nad tim brdima. Kao što i dan-danas sa svakom kišom voda silazi u selo, tako je tada od izubijanog groždja selom teklo vino. Nakon toga selo je dobilo naziv Vinarce. Iako je čuveno Vinaračko vinogorje upravo na ovim prostorima, vremenom je malo vinograda Vinarčana ostalo u brdima. Mnogi su danas tužna slika zarasla u korov i rastinje.

Najveći procvat krajem ’70. i početkom 80.godina prošlog veka

 Autorka teksta

Mnoga sela u leskovačkoj kotlini sada prednjače po povrtarskoj proizvodnji i daleko su ispred Vinarca u tome. Ali, kada je Vinarce imalo plastenike i Vinarčani prodavali rano povrće širom Srbije i Jugoslavije, sva ova sela samo su slušali priče o tome. Prvi plastenik koji je u Leskovačkoj plodnoj ravnici neko napravio bio je u Vinarcu. To je učinio još sedamdesetih, jedan Vinarčanin, nakon što je plastenike video u Makedoniji i potom tu proizvodnju preneo na svoje njive. U to vreme, mnogi Vinarčani upravo zahvaljujući plasteničkoj proizvodnji postali su imućni: sagradili velike kuće, kupili svu mehanizaciju, automobile. Gotovo da nije bilo domaćinstva koje se bavilo plasteničkom proizvodnjom a da nije imalo svoj kamion kojim se povrće, paprika i paradajz prevozilo put pijaca velikih gradova. Sada je ova priča za Vinarčane samo daleka prošlost.

 Poseta kralja početkom prošlog veka

Da je Vinarce ipak bilo selo uglednih domaćina potvrdjuje i poseta Kralja Petra I Karadjordjevića familiji poznatoj pod nadimkom „Krmarci“. Kralj poznat kao čovek iz naroda, obišao je dom ove porodice i sa domaćinom išao u lov u šumama iznad Vinarca. Potomci ove familije i dan danas s ponosom se sećaju tog dogadjaja.

Komunističkma otimačima naplatio život

Krajem ’40-tih i početkom ’50-ih godina prošlog veka ne samo pokušaji već i sprovodjenje u delo pravljenja zajedničke imovine seljaka, uništili su mnoga domaćinstva u Vinarcu. Grupa Vinarčana koji su tada bili „narodna vlast“, na silu su otimali ljudima stoku, žito, namirnice… Čak onima koji su ušli u te „zajednice“ uzimane su i njive. Medjutim, bilo je i onih koji nisu pristajali na zajedničarenje, takve odluke su skupo plaćali, čak i zatvorom. Ono što danas vide Vinarčani, naročito oni stariji, da su sve porodice onih koji su bili „narodna vlast“ ipak platile skupu cenu takvog postupanja. Mnogima su kuće ostale puste i bez traga o potomcima.

Vinarce su obeležile porodične tragedije

Tragičnih priča ima svuda, ali si neke jedinstvene. Sedamdesetih godina prošlog veka u Vinarcu se desila porodična tragedija, majka je u snu jastukom ugušila svoje dve maloletne ćerke. Jedna je bila u četvrtom razredu osnovne, a druga u prvom srednje škole. U vinaračkim brdima, u svom vinogradu sin, tada čuveni ugostitelj, ubio je svog oca pre oko dvadesetak godina. Još jedno oceubistvo obeležilo je Vinarce još pedesetih prošlog veka i to usred reke Jablanice…

Vinarce danas u zaostatku je za mnogim selima

Ko zna zašto je to tako, ali od nekadašnjeg sjaja velikog, bogatog, naprednog, po broju stanovnika najvećeg sela na području grada Leskovca, ostalo je malo. Za razliku od drugih sela koja su u usponu u svakom smislu, kod Vinarčana je sve nekako zamrlo. Ipak, onaj ko je umeo da stvara, da bude lider, da bude prvi i jedinstven u mnogo čemu, taj će se lako podići iz pepela. Na to ga obavezuju vekovi postojanja. Snaga koja je odolela mnogim teškim iskušenjima.

Iako je selo Vinarce davno izgubilo svoj sjaj, u kome samo pojedini uspesi na trenutak podsete na nekadšnju moć i uticaj, ja i danas s ponosmom govorim da sam Vinarčanka. U mom selu i dalje u krivudavim ulicama žive dobri ljudi i vredni domaćini, rastu neke nove generacije, koje uprkos seobama, planairaju svoj život  njemu. Istorija je iza nas i samo u retkim trenucima podseti na nekadašnju slavu. Budućnost je pred nama i ne zna se šta vreme nosi.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Vinarcane zovu i ,, Vinaracki andjeli ,, zato što su se oblacili u bele carsave i nocu presretali ljude koji su isli na posao u tadasnju kudeljaru (Zele Veljkovic) i to na potezu od Šabana do sadašnjeg Zlatnog traga – Naše pumpe, gde je u tom potezu nekada postojao most za prelaz reke Veternice bukvalno do same fabrike. Ove podatke znaju samo pravi- stari leskovčani a nadimak za vinarcane je ostao od tada – Vinaracki anđeli…

  • Od starog sjaja se ne živi.Vinarce je,posle Vučja,najveće naselje od svih 143 sela sa područja Leskovca.A nema ništa čime da se pohvali. Manja sela imaju asfalt,kanalizaciju,dom kulture,ambulantu,poštu,uredjeno groblje… Tako je blizu, a tako daleko od prosperiteta, i tako vreme prolazi a mladi odlaze jer se u Vinarcu ništa ne ulaže godinama. Ponosno propadajte.

  • Autorka teksta je obuhvatila sve velike dogadjaje u proslosti ali je vredno napomenuti da su i kultura i sport bili na na zavidnom nivou 70-ih godina proslog veka kada je Vinarce bilo najbolje u Srbiji na Susretima sela ( oni koji neznaju koncept SUSRETA SELA neka pitaju starije) a fudbal je toliko bio popularan da kada se igrala utakmica svi poljski radovi su prekidani da bi se gledao MLADOST.
    Kakva je to bila lepota i ponos sto si iz Vinarca

vaš komentar