VRANJE – Najpoznatija „ženska“ vinarija u Srbiji , vinarija Aleksić iz Vranja dobila je laskavo priznanj, jer je sinoć proglašena za vinariju godine.U organizaciji specijalizovanog vinskog magazina Vino&Fino sinoć su u Beogradu dodeljene nagrade za najbolje srpsko belo i crveno vino, kao i za vinariju godine.
Nagrada za vinariju godine pripala je vinariji Aleksić iz Vranja, za izuzetan nastup na tržištu i doprinos razvoju vinske industrije u Srbiji.
’’Sve nagrade koje smo do sada dobijale sa domaćih i svetskih takmičenja bile su namenjene isključivo kvalitetu vina. Ovo je prva nagrada koja je došla za ceo naš rad i trud koji ulažemo da bi smo došli do kvalitetnog proizvoda.’’
Vinarija Aleksić je mlada vinarija sa juga Srbije, koja je pažnju na svoje proizvode privukla kvalitetom i pristupačnim cena. Osim što imaju proizvode koje svako može sebi da priušti, veliku pažnju na tržistu privlače žene koje vode vinariju, tri sestre Aleksić: Dragana, Maja i Marija, i tehnolog Jelena Živanović.
(Kraj)iva
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Sve cestitke porodici Aleksic na izuzetnom uspehu, koji je svakako i bio ocekivan. 🙂
Jos veci uspesi su sigurno tek pred njima. Dokaza za to je na pretek, ali samo jedan je krunski! Naime, u biznis sa vinom ne ulaze oni koji zele da preko noci „zagazde i azdisu“, vec samo oni koji pre svega vole vino i vinovu lozu. A svi koji u takav projekat zalutaju bez ogromne kolicine ljubavi, vec unapred su osudjeni na propast i neslavan zavrsetak svoje poslovne avanture.
Jer vino i nije posao! Vino je filozofija za ceo zivot, u kojoj se zaista krije istina. A ta istina preslikana na Jug nase Srbije, govori sledece:
„Male“ vinarije sa Juga su u poselednje vreme, postale pravi hit medju ljubiteljima dobrog vina. Svojim kvalitetom su dostigle, ako ne i prestigle, mnoge izvikane brendove iz sireg regiona. A odnos cene i kvaliteta im je i vise nego povoljan.
Vinarija Aleksic je pravi primer takvog trenda.
Moj pik je njihova „Nostalgija“. Srpski pandam spanske, svetski poznate „Vega Sicilije- Unica“. Radi se o vinu od samo 3,5 eura. A ta vranjska „Juznjacka krv“ bi u svakoj evropskoj metropoli, bila procenjena na bar desetostruko vise. Tolika podcenjenost mi zaista nije jasna, ali i ne zalim zbog nje.
Meni se to vino dopada pre svega, jer sam siguran da nema dobrog crnog vina, bez bar kapi Vranca u njemu. Ali Vranac ne sme da bude sam u boci, jer tada obicno podivlja i krene u neukrotivi „dzilit“. I bas zato verujem da je u Nostalgiji, taj razigrani parip „usadjen“ u drustvo pitomih Kabarne Sovinjona i Merlota, koji u potpunosti umiruju njegov azgan i pretvaraju ga u cisti dert.
Ostala njihova vina nisam probao. O rozeu „Barbara“ sam cuo hvalospeve od prijatelja koji ima uzasno visoke kriterijume, a inace nije sklon pohvalama. Probacu ih sigurno, jer jedno znam:
– Kao i sve u zivotu, nista nije savrseno bez umiljate zenske ruke.
A zene koje stvaraju ova vina, su retka i nadmasna genetska kombinacija.
Vranje i Dalmacija! 🙂
Tu jos samo nedostaje „zrnce“ sa Iberijskog poluostrva, pa da se dobije apsolitno zensko savrsenstvo.
Zamislite samo tu nevidjenu simbiozu Kostane, Severine i Karmen.
Ja to cesto uspevam. Uz dobro drustvo i dobro crno. 🙂
Ziveli!