Vlasotince obnovilo spomen-obeležje Milanu Nešiću

Arhitektonski i istorijski spomenici vežu kolektivno čitave generacije na velikim i dugim razmacima, koji su nedostupni običnoj ljudskoj memoriji.
- Milan Nešić

Na vlasotinačkom keju obnovljeno je spomen-obeležje Milanu Nešiću (1886-1970), povodom pedesete godišnjice od smrti ovo uglednog Vlasotinčanina, građevinskog inženjera, profesora univerziteta, gradonačelnika Beograda… Svečanosti je prisustvovala Nešićeva unuka Ivana Marković sa suprugom Slobodanom, kao i predstavnici opštine Vlasotince i članovi boračkih udruženja.

U prisustvu građanstva i medija najpre su položeni venci Nešićeve porodice, opštine Vlasotince,  Udruženja potomaka ratnika 1912-1918, SUBNOR-a i Udruženja boraca ratova od 1991. godine.

Bratislav Petrović, predsednik opštine, iskazao je dobrodošlicu svim prisutnima, a posebno Nešićevoj unuci, rekavši da se Vlasotince rado seća svih ljudi koji su ga zadužili. Kej kraj Vlasine, verovatno najlepši deo Vlasotinca, delo je inženjera Nešića i zato je po njemu nazvan.

Ivana Marković

U ime porodice obratila se unuka Ivana Marković prenevši pozdrave iz Beograda od svoje majke Olge Aleksić Nešić, koja zbog starosti nije došla, a ima 96 godina. Ona je prvo zahvalila opštini Vlasotince na čelu sa predsednikom Bratislavom Petrovićem,  zatim udruženjima i svima prisutnima.

„Drago mi je da je vraćen postament sa bistom moga dede i to u položaju da nadgleda Vlasinu, koju je voleo i poštovao, i posvetio joj dobar deo svog radnog veka. Ne mogu da zaboravim da zahvalim gospodinu Slobodanu Ćukaloviću, predsedniku Udruženja Vlasotinčana u Beogradu „Vlada Ilić“, gospodinu Srbi Takiću, direktoru biblioteke i velikom pesniku, kao i  Udruženju potomaka ratnika 1912-1918, koji su učinili da se u prethodnom periodu lik i delo moga dede ne zaboravi“, kazala je Ivana Marković.

Na kraju reč je uzeo Srba Takić koji očekuje da Vlasotince nastavi ovu tradiciju podizanja obeležja i drugim znamanitim Vlasotinčanima.

Inače, Milan Nešić je odrastao u Vlasotincu, gde mu je otac Lazar bio sreski načelnik. Učitelj mu je bio ugledni Petar Spirić, a školski drug Hristifor Crnilović, kasnije čuveni etnograf i slikar. Nakon završetka  gimnazije u Leskovcu, nastavlja školovanje u Beogradu, gde će na Tehničkom fakultetu diplomirati na Građevinskom odseku. Na istom fakultetu postaće profesor, a kasnije i dekan. Kao oficir bio je učesnik je balkanskih i Prvog svetskog rata. Od 1930. do 1932. bio gradonačelnik Beograda, gde je najviše radio na rešavanju komunalnih problema. Zanimljivo da je današnji grb Beograda tada izabran. U periodu od 1946. do 1953. godine radi kao tehnički inženjer nadzora na izgradnji hidrosistema Vlasina. Po njegovom projektu je urađen vlasotinački kej. U Vlasotincu su do kraja života živele njegove dve sestre, a Nešića i danas pamte kao strasnog ribolovca. U braku sa Angelinom, koja je bila druga žena arhitekta u Srbiji, imao imao je dve ćerke, Veru i Olgu.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar