Područje opštine Gadžin Han, izmedju sela Donji Dušnik i Gornji Dušnik jedinstveno je u Srbiji po tome što se na  potezu od nepuna dva kilometra nalazi čak 17 vodenica.

Većina vodenica na brzoj planinskoj rečici koju meštani nazivaju Gornjodušničko vrelo starija je od tri veka, ali je na žalost i većina njih urušena i zarasla u korov.

Od 17 vodenica u ovom jedinstvenom nizu, vodenični točak  povremeno se okreće u još njih tri, dok ostale polako ali sigurno izjeda zub vremena.

Jedan od najstarijih stanovnika Gornjeg Dušnika i jedan od poslednjih vodeničara u ovom selu osamdesetjednogodišnji Milutin Mika Golubović kaže za da je u vremenu pre i posle Drugog svetskog rata sve bilo drugačije.

Prema njegovim rečima sve vodenice su danonoćno radile, ali se i pored toga za mlevenje čekalo u redu.

„Ljudi iz čitavog našeg Zaplanja, ali i iz okoline Niša i Leskovca, dolazili su ovde da melju kukuruz i pšenicu. Dolazili su na konjima, magarićima… dolazili ko je čime imao. Neko je ostajao da čeka da mu se samelje , a neko je ostavljao džakove i vraćao se po njih za neki dan“, istakao je Golubović.

Do pre tridesetak godina, rekao je Golubović, bilo je dosta posla za vodeničare u Gornjem Dušniku, ali je  posla nestalo a vodenice su krenule da se zatvaraju.

„Mladi su se odselili u grad, a stari su pomrli. Nema u selima više ljudi, nema ni ko da melje kukuruz, ni za koga da melje. Stoku više niko ne čuva. Poneko tako dodje da mu sameljem kukuruz  za kačamak“, kazao je Golubović.

Tradiciju bavljenja vodeničarskim zanatom dugom više od jednog veka u porodici Golubović nema ko da nasledi tako da će posle njegove smrti prestati da se okreće vodenični točak i u vodenici koja se nalazi u dvorištu njegovog domaćinstva.

Dejan Zdravković (46), jedini mladji stanovnik ovog kraja koji još radi kao vodeničar, kaže da se žito i kukuruz malo melju u zaplanjskim vodenicama,  ali da svi oni koji dodju u Zaplanje, obavezno obidju vodenice i interesuju se o njihovoj prošlosti.

„Ljudima je zanimljivo to što se u vodenicama ništa ne menja već 300 godina. Sve je u njima isto kao kada su napravljene – koševi za žito, lopatice kojima se žito sipa“, istakao je Zdravković.

Na inicijativu meštana Donjeg i Gornjeg Dušnika, 17 vodenica potočara stavljeno je pod zaštitu države, ali je ta zaštita ostala samo „mrtvo slovo na papiru“.

U opštini Gadžin Han istakli su  da vodenice jesu veliki turistički potencijal ovog kraja, ali da opština ne može da ih zaštiti propadanja.

„Vodenice se nalaze u privatnom vlasništvu, a mi ne možemo da ulažemo u privatnu svojinu jer je to protivzakonito. Razrešenje imovinskih odnosa je veoma komplikovano jer svaka vodenica ima mnogo naslednika“, objasnio je direktor Turističke organizacije Gadžin Han Zoran Dimitrijević.

Jedinstveni niz od 17 vodenica potočara u Gornjem i Donjem Dušniku već 33 godine je inspiracija slikara u jedinoj likovna kolonija u ovom kraju koja je upravo po njima i dobila ime.

Ukoliko se na nadje način da se vodenice sačuvaju od propadanja naredne generacije moći će da ih vide jedino na fotografijama i slikama nastalim u ovoj likovnoj koloniji.

Biljana Ljubisavljević