U Vranju i danas gotovo da ni jedna domaćica ne može da zamisli svoju posnu slavu bez crvenca, najpozantijeg slatkog delikatesa ovog kraja. A kada ovaj kolač, posle glavnog jela, iznesu na slavsku trpezu, stariji gosti odmah krenu da evociraju uspomene na vreme kada su ih nekada nanizane na konac kupovali kod Krste bombondžije, a potom i kod Mileta bombondžije, koji je kod njega učio zanat.

Crvenac Krste bombondžije

Jedna vremešna Vranjanka priča da se kao dete, u svojoj porodici, uvek dobrovoljno javljala da ode do pekare da kupi hleb zvani somun, samo da bi prošla pored Krstine bombondžijske radnje i udahne miris taze napravljenih svilenih bombona i crvenaca. Kaže da bi tada, kada bi došla naspram ulaznih vrata dugo stajala na pristojnoj udaljenosti posmatrajući kako se crvenci nanizani na konac unutar radnje ljuljaškaju okačeni na ekser. Priliku da ih kupi imala je tek kada bi joj roditelji dali novac za ovaj slatkiš.

”Znam da sam ih tada dugo birala u nadi da ću među nanizanim crvencima uspeti da izaberem najveće i najslađe parče. A kada bih ga napokon izabrala sa uživanjem bih čekala trenutak da ga bombondžija velikim makazama odvoji od konca”,priseća se ona ističući da je to maleno parčence dugo jela na putu do kuće uživajući u svakom slatkom zalogaju.

Njenu priču na gotovo identičan način potvrđuju mnogi  stari Vranjanci koji su bar jednom okusili crvenac iz Krstine radnje, a neki pamte i recept po kome je ovaj bombondžija pravio ovaj slatkiš.

Kažu da je Krsta ovaj slatkiš pravio od brašna, šećera, vode i ekstrakta od maline i oraha. Proces spremanja ovog pozantog vranjskog slatkog delikatesa počinjao je tako što je u dobro zagrejanu vodu najpre je sipao šećer, a kada bi se otopio, lagano je prstima dodavao prosejano brašno . To je činio uz stalno mešanje drvenom kašikom jer ukoliko bi se brašno u dodiru sa vodom zgrudvalo onda od crvenca ne bi bilo ništa. Ovu masu kuvao je na tihoj vatri sat i po vremena, a kada bi se zgusnula, odmah bi prvu polovinu izručio u kalupe u koje je prethodno stavio pamučni konac na kome je nanizao jatke oraha. Zatim bi u preostalu masu stavio ekstrakt maline, dobro promešao da bi dobila crvenu boju, a potom izručio u kalupe i ostavio da se ohladi.

Crvenac od kukuruznog skroba

Crvenac na ovaj način danas retko koja domaćica sprema u Vranju samo zato što im je za to potrebno mnogo vremena.Sve one se odlučuju za recept koji im omogućuje da ovu staru poslasticu pripreme za svega desetak minuta. Ovaj recept koristi i Sunčica Mladenović koja kaže da njeni ukućani vole ovaj slatkiš i da im ga često pravi zato što nema puno posla oko njega. Kaže da ga vole i gosti kafane ”Gradska meana” u kojoj radi i da ga često porurčuju u vreme posta.

“Dovoljno je samo da se u šerpu sipa litar vode, a kada provri u nju treba dodati 300 grama šećera. Čim se otopi u tu masu treba sipati i dva ekstrakta od maline i dobro promešati. Kada voda ponovo počne da vri treba dodati i 150 grama kukuruznog skroba ili Nišeste brašno”, priča Sunčica.

Ovako umućenu masu treba kuvati još tri do četiri minuta, a potom je treba izručiti u male posudice ili pleh na čijem dnu je stavljen usitnjeni orah. Oni koji vole orah u ovoj poslastici mogu da ga stave u još jedan ili dva sloja. Umesto oraha može da se stavi i alva, a odozgo da se dekoriše medom.