Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je pilot-projekat „Vrati lek“, kojim građani mogu besplatno i bezbedno da predaju lekove iz kategorije neopasnog farmaceutskog otpada koje više ne koriste ili kojima je istekao rok trajanja. Projekat je za sada pokrenut u Beogradu, tokom oktobra biće nastavljen u Novom Sadu, a u novembru u Nišu. Leskovac, međutim, za sada nije među gradovima za koje je najavljeno sprovođenje projekta, niti je objavljeno kada bi on mogao da bude proširen na jug Srbije.

Cilj projekta je da se farmaceutski otpad iz domaćinstava sistemski prikuplja i zbrinjava, umesto da završava u komunalnom otpadu, na deponijama ili u vodotokovima, čime bi se smanjio rizik po zemljište, vodu i živi svet.

U svakom gradu trajaće mesec dana, a kako je najavila ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov, u decembru će se raditi analiza uspešnosti projekta i plan je da se od sledeće godine proširi na nivou cele države.
.
Pavkov navela je da projekat predstavlja korak ka uspostavljanju sistema za prikupljanje, bezbedno skladištenje, transport i zbrinjavanje farmaceutskog otpada iz domaćinstava.

„Želimo da građanima omogućimo jednostavan i bezbedan način da urade pravu stvar. Svaki lek koji umesto u kanti ili slivniku završi na mestu predviđenom za njegovo bezbedno zbrinjavanje mali je, ali važan doprinos zaštiti životne sredine“, navela je Pavkov.

Ona je dodala da nepravilno odlaganje farmaceutskog otpada može dovesti do dospevanja farmaceutskih supstanci u životnu sredinu i predstavljati rizik za zemljište, vode i živi svet.

Koji lekovi mogu da se vrate?

U okviru projekta mogu se predati lekovi koji spadaju u neopasan farmaceutski otpad – među njima antibiotici, lekovi za pritisak, srčane tegobe i dijabetes, lekovi protiv bolova, temperature, prehlade i kašlja, preparati za varenje, kao i lekovi za lokalnu primenu na koži.

Građanima se savetuje da iz kutije izdvoje uputstvo za lek i samu kutiju odlože u kontejner za papir, dok lek treba staviti u čistu kesu i predati u apoteci. Kod sirupa i kapi važno je da poklopci budu dobro zatvoreni kako ne bi došlo do curenja tokom transporta.

Međutim, projekat ne obuhvata citostatike, radiofarmaceutike i lekove iz krvi ili plazme, koji spadaju u opasan farmaceutski otpad i zahtevaju posebne uslove skladištenja, transporta i uništavanja.

Takođe se ne mogu predati toplomeri, špricevi, igle, zavoji, flasteri, aparati za merenje pritiska, merači šećera u krvi, inhalatori, medicinski alkohol, aceton i hidrogen. U projekat nisu uključeni ni suplementi, vitamini i drugi dodaci ishrani, kao ni proizvodi koji služe u kozmetičke svrhe.

Uvođenje ovakvog sistema posebno je značajno imajući u vidu da se farmaceutski i medicinski otpad godinama odlaže zajedno sa drugim vrstama otpada.

Precizni podaci o količinama farmaceutskog otpada iz domaćinstava ne postoje, ali procene navedene uz projekat ukazuju da se u domaćinstvima u Srbiji godišnje pojavi oko 50 tona farmaceutskog otpada.

Pilot-projekat „Vrati lek“ realizuje Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a njegova realizacija deo je nastojanja da se sistem upravljanja farmaceutskim i medicinskim otpadom uskladi sa propisima i evropskim standardima.