Vršnjačko nasilje u je porastu zato što se se deca i roditelji ohrabrili i sve više prijavljuje slučajeve, odnosno prepoznaju nasilje i prijavljuju, pa smo tako u 2016. godini reševali 6 slučajeva všnjačkog nasilja, a u 2017. godine i u 2018. godini po 12, kažu za Jugmediu u Centru za socijalni rad – Vranje.

Što se tiče krivičnih dela, zastupljena su, nažalost, dela sa elementima nasilja, a najveći broj je nanošenje lakih i težih telesnih povreda.

„Ne mislim da je vršanjsko nasilje u mnogo drastičnijem porastu u odnosu na prethodne godine, ali ljudi danas više reaguju, prepoznaju nasilje i prijave. Shvataju da to može da ima posledice po razvoj deteta, pogotovo kada su u pitanju žrtve vršnjačkog nasilja. Takođe se primenjuje i Zakon o postupanju škola u slučaju zanemarivanja ili zlostavljanja dece i zato je najveći broj prijavljenih slučajeva iz škole“, ističe Marija Dodić iz ovog centra.

U Centar za socijalni rad, dodaje, dolaze i uglavnom reaguju roditelji žrtve vršnjačkog nasilja, a retko kada to čine roditelji čije dete vrši nasilje.

„Centar za socijalni rad je koordinator svih aktivnosti koje se tiču žrtve i izvršioca nasilja, a uključuje se i škola koju pohađaju deca ako se to nasilje dešava u školi. Ako se dešava na ulici, naravno da se uključuje i porodica. U odnosu na procenu stanja i potrebe deteta koje vrši i onog deteta koje je žrtva nasilja, planiraju se aktivnosti sa ciljem da se obezbedi da ne dođe više do toga, da se dovede do promene u ponašanju kada je u pitanju neko ko vrši nasilje, kao i do evidentnih promena u porodici“, objašnjava Dodićeva.

Faktori koji su istaknuti kao rizični u vršnjačkom nasilju je porodično okruženje, same osobine deteta, školsko okruženje, a veliki je uticaj i medija.

„Deca koja su emocionalno zanemarena i rastu u porodici gde se roditelji svađaju, u porodici gde je prisutno nasilje, alkoholizam, ispoljavaju kasnije neprilagođenost prema zahtevima društva i škole, ne poštuju autoritet, nemaju strah ni od čega. Toga možemo sve više da očekujemo jer samim tim što i mediji imaju veliki uticaj, često i dugotrajno nasilje koje deca gledaju, smanjuje osetljivost na nasilje kao takvo, na posledice nasilja i smanjuje njihovu saosećajnost jer rastu uz nasilje koje gledaju“, zaključuje Dodićeva.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji sufinansira grad Vranje . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva