Naša iskustva sa terena govore da mladi brinu o svojim starijima jer je to u tradiciji romske zajednice. Reč je o patrijarhalnoj porodicu, koja se drži generacijski, vlada poštovanje i briga mladih prema starijima, ističe za Jugmediu predsednica Udruženja gradjana “Ternipe” Radmila Nešić,  odgovarajući na pitanja da li ima li slučajeva da o starima preko 65 godina malo ko brine, da li ima zanemarivanja porodice, bračnih partnera i dece i da li ima nasilja u porodici.

Naša  sagovornica podseća da se ovo Udruženje bavi položajem Roma u Pirotu. Dodaje da postoji problem kada deca nisu tu.

„Zbog migracija dosta njih se odselilo u zapadnu Evropu. Onda se pojavljuje problem kad dvoje roditelja ostanu sami i to je nekako lakše, ali je veći problem, kad majka ili otac ostanu sami. Rodbina ima svoje obaveze i ne može mnogo da brine o njima. Osoba koja ostane sama je prepuštena sama sebi. Ne može da brine o sebi, ograničeno je njeno kretanje. Onda nastanu problemi i ne  može da ostvari  svoja prava i potrebe“, kaže ona.

Nešićeva dodaje da s druge strane, da kada se onima koji žive sami i starijim osobama preporuči Dom za starije, nastaje novi problem.

„Za mnoge od njih je to tabu tema. Za njih je taj predlog nešto što oni teško prihvataju i to se sve tumači na način ‘da kao da se njihova deca odriču od njih’. Njihova deca i kad imaju uslova da brinu o njima i obezbede strački dom, nastaje problem i otpor ne samo roditelja nego i predrasuda šta će reći sredina. Komentari su uglavnom ‘da oni nisu sposobni da brinu o roditeljima i da su ih smestili u dom’.To je nešto što postoji u celoj Srbiji“, ocenjuje Nešićeva.

Prema njenim rečima, pošto su stalno na terenu i rade radionice, iskustva govore da nekada od najbližih saznaju da su  pojedine žene  u jednom trenutku bile žrtve nasilja, seksualnog i psihičkog.

„To je takodje tabu tema u Srbiji, o tome se ne govori, posebno o problemima starijih žena i seksualnom nasilju. Hteli smo da uradimo neko istraživanje i da vidimo da li priča pojedinih žena slična pričama drugih žena. Za nas je to bio izazov. UN za populacionu politiku je podržao taj program. Radilo se istraživanje, pored Pirota i u Šapcu, Beogradu, Vranju… Radilo se sa ženama preko 50 godina starosti. Radioničarke su bile spremne da razgovaraju sa njima o seksualno- reproduktivnom zdravlju, nasilju i da sve te teme povežu u jednu. Cilj je bio da žene o tome pričaju, istina u zatvorenom krugu. Kroz te fokus grupe, pošto su žene otvoreno pričale, videli smo koliko one imaju problema te vrste. O tome se takodje ne priča. Radilo se i anonimno istraživanje, odnosno anketiranje sa tim ženama. Sve to pokazuje koliko žene trpe psihičko i seksualno nasilje a koliko to smatraju da je to’normalno,”, priča o iskustvima u radu sa ženama.

Govoreći o terenskom radu, Nešićeva je rekla da starijim osobama ovakvi razgovori znače i briga koju su pokazale na terenu.

„To se sve pokazalo u vreme pandemije. Stalno smo bile na terenu. Obilazili smo pre svega starije osobe preko 65 godina. Želeli smo da ih informišemo o pandemiji, obezbedjivali maske i higijenske pakete. Volonteri su išli na teren i nabavljali im hranu i sve što im treba, lekove, zakazivali lekarske preglede i obezbedjivali neohodne terapije. Pomagali smo i one koji žive sami. Pomagali smo koliko smo mogli, kaže Nešićeva.

Smatra da sve vreme treba raditi na promeni svest gradjana

„Romi žive ne samo u gradu, nego i u selima. Na žalostr, ima dosta starijih osoba u selima koji žive same i koje dele sudbinu sa starijima u celom gradu. Smatram da je potreban Dom za starije u gradu, ali moramo da radimo na promeni svesti da je to potreba, da to nije ništa strašno i da će im biti lakše ukoliko su u ovoj ustanovi nego da žive sami i da o njima ima ko da brine“, zaključije u trazgovru za Hzgmediu Radmila Nešić.

Tekst Zoran Panić

Foto: Zoran Panić i arhiva Udruženja Ternipe

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Projekat je sufinansiran sredstvima grada Pirota.