Radovi na sanaciji dela korita Šainovačkog kanala,  korita Rudarskog kanala i rasteretnog istoimenog kanala, koje predstavljaju kritične tačke, odnosno “usko grlo” u sistemu odbrane grada od poplava i bujičnih voda, ukupno će grad Leskovac koštati 26. 132. 900 dinara bez PDV-a, saopšteno je na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije u Leskovcu.

Na osnovu sveobuhvatne analize sačinjen je predračun radova:

Radovi na sanaciji dela korita Šainovačkog kanala u KO Šainovac, odnosno čišćenje korita u dužini od 1.100 metara iznosiće 1.687.200 dinara; Radovi na sanaciji dela korita Rudarskog kanala u KO Šainovac, KO Presečina, KO Veliko Trnjane, KO Rudare i KO Leskovac koji podrazumevaju čišćenje korita u dužini od 8.200 metara iznosiće 22. 699. 500 dinara i radovi na sanaciji rasteretnog kanala Rudarskog kanala u KO Rudare, tačnije čišćenje korita u dužini od 990 metara iznosiće 1.737.200 dinara.

“Upravo ove lokacije stvorile su ogroman problem u poplavama koje su tokom januara ove godine zadesile teritoriju grada Leskovca. Stručna služba Odeljenja za privredu i poljoprivredu u saradnji sa ovlašćenim licima Javnog preduzeća Urbanizam i izgradnja okončali su terenski rad i izvršili analizu i procenu i na kraju konstatovali da upravo pomenute lokacije predstavljaju kritične tačke ili takozvano “usko grlo” u sistemu odbrana od poplava i bujičnih reka”, objasnio je šef odeljenja za privredu i poljoprivredu Rade Velinov.

Inače, ovaj sistem veštačkih kanala građen je 60-ih godina prošlog veka i obuhvata više katastarskih opština i to: Šainovac, Veliko Trnjane, Presečina, Rudare, Leskovac i tako dalje.

“Glavna karakteristika ovog sistema je da ima izuzetno veliko slivno područje što znači da prima svu vodu okolnih brda od Šainovca pa sve do Leskovca, a same dimenzije kanala prilikom izgradnje nisu projektovane da prime atmosfersku vodu pri većim padavinama, što se pokazalo januara meseca. Takođe, jedna od karakteristika ovog područja je i visok nivo podzemnih voda na relaciji Rudare-Presečina što dodatno opterećuje kanal u slučajevima velikih padavina”, istakao je Velinov.

Kako je dalje dodao, parcijalno regulisanje pojedinih kritičnih deonica Rudarskog i Šainovačkog kanala ranije nije dalo rezultate, naročito pri većim padavinama, pa iz tog razloga predlažu da sistem tri kritična kanala treba posmatrati kao celinu i izvršiti sanaciju na celoj dužini od 10.300 metara na relaciji od Šainovca do mosta kod Kasarne “Južni logor”.

“Sanacija podrazumeva krčenje i odvoz drugog rastinja na regulacionom toku, mašinski iskop korita sa proširenjem dna kanala na 4 metra, odlaganje iskopa na kosinama korita i oblikovanje bedema i betonske radove na granici Rudarskog i Šainovačkog kanala”, istakao je šef odeljenja za privredu i poljoprivredu.

U raspravu se uključio  načelnik Odeljenja za vanredne situacije grada Leskovca pri MUP-u Ivica Ranđelović u čijoj nadležnosti su delom ovi poslovi koji je podsetio da je vrh države doneo odluku nakon jaunarskih poplava i svih dešavanja u vezi poplava, da se pokrene inicijativa za rešavanje problema poplava, naročito bujičnih poplava u Srbiji, pa je Republički štab pokrenuo inicijativu održavanja sastanka na nivou čitave države gde bi se analizirala ugroženost, naročito od poplava i videlo na koji način one mogu da se spreče i da se smanje štete i finansijski izdaci prilikom sanacije, reagovanja i nadoknade materijalnih šteta.

“Tako je u Leskovcu 12. februara uz prisustvo svih komandanata i načelnika štabova održan sastanak na kojem je prisustvovao i državni sekretar Bojan Jocić i načelnik Republičkog štaba Luka Čaušić. Zaključak sa tog sastanka je da se pokrenu i da se inteziviraju preventivne aktivnosti, da se sagledaju kritične tačke da se vidi šta je potrebno da se na tim tačkama uradi i da se krene sa tim radovima”, kazao je Ranđelović.

Na kraju je dodao da su im stigle smernice šta i kako uraditi, a jedna od njih je podrška lokalnim samoupravama da se više obraćaju nadležnim javim preduzećima za pomoć i podršku.