Evropski sud za ljudska prava doneo je konačnu odluku kojom se 11 tužbi protiv države Srbije zbog smanjenja penzija u periodu od 2014. do 2018. godine odbijaju kao neprihvatljive. Sud je tom odlukom stao na stranu države Srbije, ali u obrazloženju nije naveo da li je neka druga evropska država donela istu odluku.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naveo je, u obrazloženju svoje odluke, da isplata smanjenih penzija u periodu od 2014. do 2018. godine nije bila suprotna Ustavu, ili međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala. Takav potez, dodaju, bio je opravdan.

Još se tvrdi da je srpka vlast tada uspostavila pravičnu ravnotežu između obezbeđivanja finansijske stabilnosti sistema – što je bilo u opštem interesu, i zaštitu imovinskih prava podnosilaca predstavke, te je stoga takva odluka konačna.

Ipak, penzioneri ne odustaju. Iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije kažu – sledi žalba komitetu za ljudska prava Ujedinjenih Nacija.
Iz udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, čiji je jedan član tužio državu Srbiju kažu da su odlukom suda u Strazburu iznenađeni i razočarani.

„Bez obzira na odluku Evropskog suda za ljudska prava, naše uverenje jeste da su penzije smanjene protivno članu 58 Ustava Srbije. U kojem se navodi da država može privremeno ograničiti vlasnike imovine ili imovinskih prava, ali uz donošenje odgovarajućeg zakona i uz odgovarajuću naknadu koja ne može biti manja od tržišne“, ocenio je Jovan Tamburić.

Manipulisalo se, kažu penzioneri. Predstavljeno je da se PIO fond finansira isključivo iz budžeta, a ne i od građana, a Evropski sud pozivao se na argumente Ustavnog suda Srbije, koji je svojevremeno odbacio sve inicijative za ocenu ustavnosti zakona o privremenom uređivanju penzija.

„A zatim je čak odbacio akt o pokretanju postupka ocene ustavnosti ovog postupka, koje je potpisao 31 poslanik Narodne skupštine RS“, dodaje Tamburić.

Ipak, pojedini pravnici za N1 kažu da je Ustavni sud ipak uradio detaljnu analizu posle koje je ocenio da je privremeno smanjenje penzija u skladu sa Ustavom.

I tako je otprilike 840.000 penzionera državi uštedelo oko 840 miliona evra. U šta je taj novac kasnije uložen, nije poznato, i to je najveći problem, kaže Ivana Pavlović iz Nove Ekonomije.

„Na koji način je ova država vodila javnu politiku i kako je trošila javni novac? Njima ste uzeli od penzije, a onda ste zbog nekih pogrešnih odluka morali da isplaćujete nadoknade nekim ljudima koji su isplaćivali kredite u švajcarcima, pa ste onda pomagali velikim javnim preuzećima kao što je EPS, pa onda pomoć Er Srbiji, i na kraju gradite grandiozne objekte kao što je nacionalni stadion“, nabraja Pavlović.

N1/Jugmedia