U vreme prazničnih dana ne možemo da očekujemo da ćemo držati dijetu, to je prosto nemoguće, već treba da budemo zadovoljni ako održimo istu kilažu. Ali ako se ipak odlučite na dijetu baš u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, vrlo je važno da znate da obroci moraju da budu budu uvek u isto vreme, a narednih 20 dana od početka potrebno je da se unosi manje hrane i kako bi se postepeno smanjivao volumen želuca i creva. O svim vrstama dijeta i o postu razgovaramo sa doktorom Nebojšom Dimitrijevićem, subpecijalistom ishrane zdravih i bolesnih.  

“Treba konsultovati stručnjake za primenu dijete, jer je potrebno uraditi najpre kompletnu krvnu sliku, a na osnovu toga se dijeta usmerava u kom će pravcu ići. Svakako, uvek treba jesti sporo i dobro sažvakati hranu,koja će biti raznovrsna”, počinje razgovor za juGmediu Nebojša Dimitrijević, koji je i direktor Opšte bolnice Leskovac.

Ishrana u vreme posta

„Praznici se poklapaju i sa Božićnim postom. Postoji zabluda da je posna hrana manje kalorična, to nije tačno. Posna hrana ima isti broj kalorija kao i masna. Sto grama masti i sto mililitara ulja ima jednak broj od 900 kalorija. Razlika je ovde samo u sastavu namirnica. Posna hrana, povrće i riba, sadrže esencijalne masne kiseline, koje organizam ne stvara, već mora da ih unosi. Ona ne sadrži zasićene masne kiseline koje treba da izbegavamo, a sadrže ih crvena mesa. U toku posta, vrlo je bitno da se pridržavamo broja obroka i iste količine, na primer, jedno parče hleba u toku jela, u manjim količinama u pet obroka, tri glavna i dva pomoćna. Trudnice ne smeju biti vegetarijanci, ne smeju da poste, a takođe i deca, svi oni koji su u razvoju”, smatra doktor Dimitrijević.

Medicinska dijeta

“U javnosti se pojavljuje mnogo dijeta, ali ono što ja preporučujem to je medicinska dijeta. Osnovna karakteristika ove dijete je da hrana mora da bude raznovrsna. Da li je posna ili masna, nije važno, već da je raznovrsna, što znači jesti sve, ali u manjim količinama. Ako hoćemo da sve bude kako treba, onda su najbolje individualne medicinske dijete. Ako neko hoće da skine ili pak da doda kilograme ili ima neku bolest, tu mislim na dijabet, zatim za one koji su na dijalizi, gde je broj namirnica za konzumiranje jako ograničen, kao i unos vode, kalijuma,takođe. Vrlo je mali broj namirnica koje mogu da se koriste ali i da se kombinuju.

Kada izračunamo energetske potrebe organizma, ono što on troši za sopstveni rad, da funkcionišu organi i na to se dodaju fizička aktivnost i posao koji obavljamo, na osnovu svega toga mi možemo da izračunamo koliko nam je dnevno potrebno kilo kalorija.Za jedan prosečan , sedeći posao to je negde između 1.800 i 2.000 kilo kalorija.Koliko je to malo, poređenja radi, jedna kesica čipsa ima 500 kalorija. Jedna čokolada od 100 grama ima 900 kalorija.

Za one koji obavljaju težak fizički rad, potrebno je 5 do 6 hiljada kalorija, za decu u razvoju, sportiste tako]e.Ako hoćemo da neko smanji telesnu težinu,onda mu od 1.800 smanjimo broj kalorija na recimo 1.600, 1.200, zavisi koji je tip dijete, a najbolji  je kada neko skida 3 do 5 kilograma mesečno”,smatra naš sagovornik.

Brzi hod uz dijetu i plivanje

“U toku dijeta preporučuje se fizička aktivnost, a najbolji je brzi hod do znojenja, najmanje pola sata dnevno ili najmanje 3 do 4 puta nedeljno. Brzim hodom ne gubimo kalorije, ali ćemo poboljšati metabolizam i cirkulaciju , a samim tim mi izvlačimo rezerve glikogena koji se nalazi u jetri i mišićima i to je prvo što moramo da uradimo, posle toga se tope masti,koje su i glavni uzrok gojaznosti kod nas”, kaže Dimitrijević.On dodaje da je plivanje aktivnost koja značajno pomaže pri dijeti, kao i da ne postoji bolest kod koje se neće preporučiti.

Belo brašno, so, šećer

“Unos belog brašna, soli i šećera treba smanjiti na najmanju moguću meru. Hranu ne dosoljavati. Imate so u hlebu, u mesu, u bilo kojoj namirnici i zato je ne treba dosoljavati.Dnevne potrebe za solju su nam 6 grama, a mi unosimo po 20, 30 grama.Takođe, najbolje bi bilo kada bi koristili hleb od brašna  tip 1200 , od crnog brašna.Beo hleb je pun aditiva, ukusniji je i možete da pojedete pola hleba za obrok , a nama treba jedno parče od 50 grama za obrok. Kada pravite sokove,voće staviti u blender i bez dodavanja šećera to popiti.Šećer se apsolutno ne stavlja ni u čaj, ni u kafu.Kukuruzni hleb ne treba jesti svakodnevno jer on ne sadrži triptofan, to je  veoma bitna aminokiselina za formiranje protein”.

Unos proteina, ugljenih hidrata i belančevina

“Proteine,koji su veoma bitni jer u sastavu imaju esecijalne aminokiseline koje se ne stvaraju u organizmu čoveka,  potrebno je uneti od 12 do 15 posto, kod dece i sprotista malo više.Ugljenii hidrati se unose u procentu od 50 do 55 posto.Dominantni u ishrani su ugljeni hidrati ili proizvodi od brašna,pirinač i krompir.Organizmu su potrebne  i masti  od oko 20 do 25 posto, upravo zbog omega 3 i omega 6 masnih kiselina koje nemamo. Da bi hrana bila kvalitetna, moramo da unosimo kvalitetne belančevine.Tu se pre svega misli na meso, mleko, jaja, ribu, zato što su to životinjske belančevine, gde je iskoristljivost najveća.Od biljnih belančevina, iskoristljivost je manja, 0,6 posto.

Najveća količina gvožđa se nalazi u mesu i životinjskim namirnicama, tako da ljudi koji su vegetarijanci vrlo često upadaju u anemiju, vrlo malo je u biljkama i slabo se iskoriščava”.

Ne treba se kljukati vitaminima

“Nama su dnevne potrebe za vitaminom C, ako neko nije pušač, do 120 miligrama, a ako jeste do 150, a mi unosimo jednu tabletu od 1000 miligrama.To su takozvani hidrosolubilni vitamini koji se izbacuju iz organizma i veće količine vitamina C mogu da izazovu neke promene u organizmu.Naš imuni sistem je belančevinaste prirode, a vitamini i minerali samo potkrepljuju. Ranije se deci davale AD kapi, ali se više ne daju.Dovoljno je da dete ili čovek bude svaki dan na sunčevoj svetlosti, pola sata, da se provitamin pretvori u vitamin D.

Ostale vitamine imamo u povrću, B kompleks u hlebu u žitatricama, vitamin A u šargarepi,a najveći procenat vitamina C imate u leskovačkoj paprici, zatim u crnoj ribizli, limunu, kiviju”,kaže Dimitrijević.

Mleko i mast

“Deca treba da piju punomasno mleko i da jedu punomasni sir,a  njima se preporučuje i unošenje svinjske masti, a ovo se pre svega odnosi na devojčice, jer ženski polni hormoni u svom sastavu dobijaju upravo deo koji ih sačinjava iz ove namirnice, u suprotnom, može da dođe do poremećaja u hormonalnom statusu.

Svi oni koji imaju problema sa trigliceridima , treba da piju obrano mleko, sa vrlo malo mlečne masti.Mleko treba da se koristi , ali ne više od 250 mililitara dnevno. Treba jesti  mlad sir koji je nemastan, neslan, upravo zbog kalcijuma.Ako ne unosimo mleko i mlečne proizvode vrlo lako može da dođe do stanja osteporoze, do ispošnjavanja kostiju, a samim tim i do njihovog spontanog pucanja”,upozorava Dimitrijević.

“Preporuke su da se ne jede posle 19 sati, a oni koji posle ovog vremena ne mogu da se uspavaju i ogladne, treba da popiju čašu hladnog mleka iz frižidera, odjednom i to u ključnom periodu, u prvih 15 tak dana dijete”,savetuje naš sagovornik.

Koliko voća, odnosno, mesa pojesti

“Ono što je ključno je da se pomoćni obroci s voćem jedu umereno, dve mandarine, dva kivija, jedna narandža, jedna prokisela jabuka, dnevno. Kada je u pitanju jagodičasto voće onda se uzima pola čaše od dva decilitra,to je sasvim dovoljno za potrebnu količinu borovnice, jagode,maline, kupine”.

“Preporučuje se pileće belo, ćureće, jagnjeće u umerenim količinama, a crvena mesa samo jednom nedeljno.Meso je kod nas postalo statusni simbol, što uopšte nije tačno, nama je potrebno od 10 do 12 posto mesa, od obroka u toku jednog dana. Onoliko kolika vam je šaka,kako su nam popularno objašnjavali profesori,toliko vam je potrebno parče mesa”.

Ishrana dijabetičara

“Dijabetičarima naročito obroci moraju da budu tačno na vreme, takođe je potreban unos ugljenih hidrata, samo ne slatkiši, prosti i koncentrovani šećeri, već složeni koje imate u hlebu, krompirima, testeninama, ne u velikim količinama, ali odatle koristimo šećer, jer mozak se hrani isključivo glukozom,drugu materiju ne koristi”naglašava Dimitrijević.

Neko se goji na “nervnoj bazi”

“To je teorija onih koji hoće da jedu”, kaže Dimitrijević. On naglašava da za sve u životu morate da se potrudite, ne možete da jedete koliko vam se jede, a da imate idealnu težinu. Imajte vagu pored sebe i merite se na istom mestu u isto vreme u istoj garderobi.

Saveti stručnjaka za dijetu:

Fluor, dovoljno je da operete zube pastom i uneli ste fluor koji je potreban organizmu.

Jedna čaša žestokog pića ima 450 kalorija, čokolada nam je potrebna jedan red, vino 1 decilitar.

Treba izbegavati dijete kada jedan dan jedete samo jedno, drugi dan drugo vi time kažnjavate organizam.

Ne treba koristiti soju jer smo mi izgubili našu, a ova koja je na tržištu je genetski modifikovana, a tek margarin ne treba jesti jer je čist veštački proizvod.

Ono što se posebno zabranjuje , naročito kod dece jesu sokovi, jer neka piju i po 2 do 3 litra , a to je čist šećer.Zabranjeno je unositi grickalice, čips, smoki, grisini, koji su jako kalorični, ali su to prazne kalorije i tek na trećem mestu zabranjujemo slatkiše.Zašto tek na trećem, zato što ne možete vi mnogo da pojedete kolača, poješćete 1,2 ali više ne, a grickalice možete da pojedete i 5 kesica.Vi u toku 2 sata možete da unsete kroz sok i grickalice i do 5 hiljada kalorija.

Anticelulit dijeta, ovde je osnovna poenta da popijete dnevno 3 litra vode.Vodu ne treba braniti nikom, čak I da li će da je pije pre ili posle obroka.