ZABORAVLJENI JUNACI: 80 godina od smrti Uroša Crnilovića iz Vlasotinca, heroja Prvog i Drugog svetskog rata

Ovih dana navršava se 80 godina od početka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji kada je Nemačka uz pomoć svojih satelita okupirala našu zemlju. Mada je Aprilski rat bio katastrofalan za Srbiju, bilo je grupa i pojedinaca koji su pokazali veliko rodoljublje. Jedan od zaboravljenih junaka je potpukovnik Uroš Crnilović, koji je poginuo 11. aprila 1941. prilikom odbrane Kragujevca od Nemaca uz rečenicu: ”Preko mene živog Nemci neće u Kragujevac”.

Danas za Uroša uglavnom znaju poštovaoci lika i dela njegovog starijeg brata Hristifora Crnilovića, čuvenog slikara, etnografa i kolekcionara.

Prokopije Đokić Crnilović bio je ugledni vlasotinački trgovac, koju je u braku sa Vaskom imao dve kćeri i četiri sina: Leposavu, Zoru, Hristifora, Aleksandara, Uroša i Blagoja. Po porodičnom predanju njihova familija je poreklom sa Kosova, tačnije iz carskog grada Prizrena.

Uroš Crnilović  rođen je 1892. godine u patrijahalnoj građanskoj porodici u Vlasotincu, gde je stekao osnovno obrazovanje. Srednju školu završio je u Leskovcu, a bio je zapažen kao atletičar. Na inicijativu studenta Aleksandra Crnilovića, Uroševog starijeg brata, u Vlasotincu je osnovano 1909.  Gimnastičko i patriotsko društvo Soko.

Početkom 1911. godine Društvo prihvata Pravila Saveza sokolskih društava Soko i Dušan Silni i menja ime u Sokolsko društvo Dušan Silni – Vlasotince. Za starešinu Društva izabran je Lazar Miljković, za tajnika Dušan On. Popović, za načelnika Uroš Crnilović, a za njegovog zamenika Gligorije Seizović.

„Sokolska ideja je brzo prihvaćena od vlasotinačke mladeži, članstvo se uvećalo privučeno javnim vežbama, priredbama i raznim sportskim nadmetanjima, koje su organizovali članovi Društva. Poseban podstrek omasovljenju članstva dalo je učešće Uroša P. Crnilovića, koji se školovao u Beogradu, na Svesokolskom sletu u Pragu 1912. godine i njegovo osvajanje medalje u disciplini skok u dalj“, zapisao je Slobodan Ćukalović hroničar sokolskog pokreta u Vlasotincu.

Uroš Crnilović  pokazao je hrabrost već u balkanskim ratovima, prvo u borbama 1912. s Turcima, zatim 1913. sa Bugarima i Arnautima. U Prvi svetski rat ušao je kao narednik prve baterije Moravske divizije. Junaštvo je ispoljio na Ceru, Drini, Kolubari, za vreme Makenzenove ofanzive na Srbiju 1915. i na Solunskom frontu 1916-1918. godine.

Uroševa izuzetna hrabrost došla je do izražaja za vreme proboja Solunskog fronta 1918. godine. Na čelu izvidnice zarobio je komandanta 28. bugarskog puka, 4 oficira i 7 vojnika i olakšao srpskoj vojsci posedanje položaja na Kučkovom kamenu. Na Ovčem polju, zahvaljujući Crniloviću, Bugari su potučeni i naterani u panično povlačenje. Komandir baterije Mića Marković predložio je Crnilovića za odlikovanje. Za osvedočenu hrabrost Uroš je javno pohvaljen od strane divizijskog generala Pante K. Grujića.

„Posle proboja Solunskog fronta, Uroš P. Crnilović hitao je rodnom kraju i 7. oktobra 1918. godine prvi ušao u još neoslobođeno Vlasotince. Patrola austrijske vojske zarobila ga je, oduzela mu konja i oružje i poterala ga ispred svoje jedinice do Dušnika, kod Niša. Za vreme Niške operacije, 12. oktobra 1918. godine, srpska vojska oslobodila je Niš i odrobila kapetana prve klase Crnilovića. Uroš je produžio ratno vojevanje i novembra 1918. godine odlikovan je zlatnom medaljom Miloš Obilić, Belim orlom i drugim srpskim odličjima i spomenicama“, napisao je o Urošu Crniloviću istoričar Velimir Stamenković Lima.

Nažalost, brat Aleksandar Crnilović poginuo mu je kao vojnik Đačke čete 4. novembra 1915. godine na Kosovu, u okolini Gnjilana. Aleksandra je sahranio Albanac na čijem je imanju nastradao. Kasnije su Bugari tom Albancu ubili sina i ćerku, pa ga oterali iz kuće, a Aleksandrov grob oskrnavili i raskopali. Po zavšetku rata Albanac je ponovo sahranio u svojoj bašti posmrtne ostatke Crnilovića pored svoje ćerke. Kasnije je otac Prokopije Crnilović preneo kosti sina na porodično groblje koje se nalazi u Vlasotincu. Pošto je Aleksandar Crnilović bio student prava, ime mu je uklesano na ulazu u zgradu Univerziteta u Beogradu.

Stariji brat Hristifor Crnilović je blakanske ratove i Prvi svetski rat proveo u konjici srpske vojske. Preživeo je između ostalog borbe za Kumanovo, Cer, Kolubaru i Albansku golgotu, što je trajno narušilo njegovo zdravlje. Između dva svetska rata Hristifor je radio kao profesor i bavio se slikarstvom, ali najviše se posvetio etnografskom radu.

Uroš je posle Prvog svetskog rata bio činovnik i rezervni kapetan jugoslovenske vojske, starešina sokolaca, u njegovoj zaostavštini postoje brojni dokumenti vezani za vlasotinačko sokolstvo. Jedno vereme  bio je nastavnik gimnastike u kragujevačkoj gimnaziji, a pre Drugog svetskog rata bio je direktor mlina „Morava“ u Jagodini. Žena mu je bila Zagorka sa kojom je dobio kćeri Milicu i Slavicu.

Kada su 11. aprila 1941. Nemci napali Kragujevac, rezervni potpukovnik Uroš Crnilović, komandant vazdušne odbrane grada, nije želeo da se povuče. On je sa dobrovoljcima na ivici Šumarica iskopao  rovove za svoju topovsku bateriju i tada je izjavio: „Preko mene živog Nemci neće ući u Kragujevac!“ Nemci su otvorili snažnu vatru po bateriji, kojom je on komandovao, dok se jugoslovenska vojska povlačila u pravcu Gornjeg Milanovca. Crnilović je ranjen u predelu grudi baš pored vojničkog odlikovanja. Čuvar groblja svedočiće kasnije da su se Nemci iznenadili kad su videli telo mrtvog potpukovnika i u znak poštovanja ispalili počasni plotun. Tako je Uroš Crnilović poslednji srpski vojnik sahranjen na ovom vojničkom groblju u Šumaricama. Posle Drugog svetskog rata porodica će posmrtne ostatke Uroševe preneti u Vlasotince, kao što su posle Prvog svetskog rata preneli Aleksandrove posmrtne ostatke. U znak sećanja na junačku smrt Uroša Crnilovića Kragujevčani nazvaše jednu ulicu njegovim imenom.

Ovo je mali prilog o doprinosu porodice Prokopija Crnilovića iz Vlasotinca borbi za slobodu Srbije u dva balkanska i dva svetska rata.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Nazalost, zaboravili ime čukun dedova i slavnih predaka, a pitaj nas nesto o parovima i grand produkciji – nema sto ne znamo.

  • Sada svi “pišu” o PROŠLOSTI, a kadea se nije smelo pisati nikoga nije bilo da sebi nrizikuje radno mesto i bezbednost! Prvi tekst o Crniloviću sam napisoa u loistu “Glas javnosti”!

vaš komentar