BISERNO JEZERO BARJE JEDINO JE NA PODRUČJU GRADA LESKOVCA

Zaboravljeni raj na obroncima planine Kukavica

Gledajući u prostranstvo od koga zastaje dah, shvatamo koliko smo mali i nemoćni, a koliko je priroda velika, jaka i veličanstvena.

U mirnoj atmosferi, svojstvenoj za planinska sela, daleko od gradske vreve, između strmih brežuljaka i prostranih livada u podnožju planine Kukavice, smešteno je jezero Barje u istoimenom mestu, udaljeno tridesetak kilometara od  Leskovca.

Sama gradnja veštačkog jezera, dela ljudskog uma i ruku, počela je 1981. godine, završena je 13 godina kasnije, a već 2011. krenulo se sa eksploatacijom vode, kojom se danas iz ovog akumulacionog sistema, snabdevaju mnogi stanovnici Leskovca i okolnih mesta.

Jezero, koje je pritoka reke Veternice, napaja se vodom iz obližnjih padina i brda, koja prolazeći kroz netaknutu prirodu, biva veoma čista i bistra. Nakon taloženja u korito, njen dalji put usmeren je ka postrojenju za prečišćavanje, odnosno ka Fabrici vode u selu Gorina, gde se filtrira, ispituje, a potom dalje šalje i distribuira do naših domova.

Takođe, još neki od razloga zbog čega je voda prozirna jesu što uz samu akumulaciju nema obradivih površina, vikendica i saobraćaja, a pored vodosnabdevanja građanja, njene ostale funkcije su i da zaustavi poplavni talas i oplemeni male pritoke reke Veternice u letnjem periodu.

Na rubu jezera, na samom ulazu nalazi se prelivni levak, koji služi za prijem hiljadugodišnjih voda, odnosno kada u prolećnim i jesenjim mesecima, zbog učestalih padavina ili topljenje snega dođe do naleta veće količine vode, on je tu da je zaustavi i da osigura kako ne bi došlo do izlivanja i plavljenja terena. Pored levka, tu su i različiti objekti, kao i seizmološka stanica za merenje zemljotresa.

Dužina akumulacije sada iznosi 7 kilometara, površine je oko 130 hektara, a do prelivnog levka može da primi i do 40,5 miliona kubika vode.

Oko pola sata vožnje kolima od grada, pa preko Vučja, stiže se do jezera asfaltiranim putem, koji se nakon sela Miroševce, na nekim delovima urušio usled loških vremenskih prilika – kiše, snega, ali i dotrajalosti i klizišta, koja su upravo iz tih razloga i proradila.

„Ti odroni su stari, oni tako stoje desetak godina. Problem nastaje kada se sretnu dva vozila i onda neko od njih mora da se vrati nazad, pa da propusti ovog drugog“, objašnjava meštanin sela Barje, koji svakodnevno zbog posla putuje u grad.

Obilazeći jezero sa različitih strana, može se primetiti priroda, koja je najlepša baš sada u prolećnim mesecima i koja je dosta dobro sačuvana od zagađivača. Oko ivica vode nalaze se improvizovane plaže, ljudskom rukom napravljene, na kojima se u letnjim danima posetioci odmaraju i sunčaju.

Zbog hladne vode, a i promenljivog vremena u maju, na plažama nije bilo kupača, samo pokoji ribolovac, koji je mirno i strpljivo stajao, čekajući svoj ulov. Do većine plaža oko jezera, dolazi se vrlo teško, jer nema utabanih staza, a i obrasle su žbunjem i šibljem. Do onih, do kojih se lako stiže, prekrivene su travom ili su od zemlje, a neke su, zbog podizanja nivoa vode, poplavljene.

„Volim ovde da dođem i da pecam, smiruje me ova tišina. Mesto je zaista predivno i nikad nema gužve“, kaže Leskovčanin.

U ovom jezeru dozvoljen je sportski ribolov, a ribe koje se mogu uloviti su: belica, bodorka, deverika, smuđ, grgeč, pa čak i tolstolobik. Ribari koji ovde dolaze, kao i turisti uglavnom su iz Leskovca i obližnjih sela, dok ih iz nekih udaljenijih krajeva, skoro pa i nema.

U neposrednoj blizini jezera su vikendice podignute davno. Oni koji su gradili dolaze sve ređe. Vele da su gradeći verovali da će se infrastruktura vremenom razvijati i cvetati turizam, a onda je nada usahnula.

„Neki dolaze i pecaju ceo dan, neki se zadrže 2-3 sata, pa odlaze, a neki se samo prošetaju“, komentariše ribolovac, koji je čest posetilac jezera.

Jedan od stanovnika sela Barje smatra da je glavni razlog dolaska malog broja turiste to što je selo prazno i nerazvijeno, što je dosta mladih ljudi iz ovih krajava otišlo i odselilo se u grad. Kako kaže, sada je pretežno naseljeno starijim ljudima, čiji se glas ne čuje, a lokalna vlast se seti njih za vreme izbora.

„Zašto bi ovde neko ostajao, nije ovo perspektivno mesto. Selo ima jednu prodavnicu, u školu ide samo nekoliko đaka. Verovatno će se i oni u nekom trenutku odseliti“, priča.

Meštani žive od poljoprivrede, leti vredno rade, jer tada ima najviše posla na njivama, dok je zimi situacija drugačija, oni koji imaju stoku i živinu, brinu o njima, dok oni koji nemaju, čekaju lepše i toplije vreme i žive od ušteđevine.

Da bi ova destinacija postala turističko mesto, neophodna je promocija grada, ulaganje u sam kraj, ali i dobra putna infrastruktura.

Prilikom obilaska jezera u prepodnevnim satima poslužilo nas je lepo i sunčano vreme, dok su se u popodnevnim časovima, nad ovim mestom nadvili tmurni oblaci, nije bilo kiše, ali je temperatura dosta pala, čak je počeo i da duva hladan vetar.  Gledajući u prostranstvo od koga zastaje dah, shvatamo koliko smo mali i nemoćni, a koliko je priroda velika, jaka i veličanstvena.

Želja meštana ovog kraja je da se sačuva priroda i samo jezero, a nada da će u neko skorije vreme, biti ulaganje i da će ovaj kraj postati življi.

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Idite u Krusevac, da vidite kako izgleda ribolov, turizam i voda za pice. Fuj! Nema i jedno i drugo. Da ste pametni, nikad ne bi pisali o turizmu i dovodili ga u vezu sa jedinim izvorom za pice. Sem ako ste neuki i radite sebi i deci o glavi. Ziveo turizam. Ili zbogom vodi za pice. Vikendice imaju nalog za rusenje, zabranjena je gradnja u zoni sanitarne zastite. Pod pritiskom tajkuna izmenjen je Prostorni pan i dozvoljena gradnja minihidroelektrana. Da, da, to su one cevke u koje uguravaju vodu, nase reke, jezera, pa posle gradjani kukaju kako nemaju vodu. A dok se takvi planovi koji to omogucavaju donose, tada se ni odbornici, ni poslanici ne mesaju u svoj posao, niko ne obraca paznju. Bas kao ni na ovaj tekst koji direktno ugrozava vodosnabdevanje. Znate li kako je tesko zaustaviti narod kad navali da gradi, kupa se, vrsi nuzdu i izbacuje kanalizacione cevi iz svojih vikendica u jezero? Pojma nemate, zakljucujemo iz teksta! Gde je rukovodstvo grada da lobira protiv ovakvih ideja? Da nemaju oni intres da njihov kum, pobratim sagradi hidroelektranu ili svi imaju po vikendicu gore, i nije ih briga za buducnost unuka.

    0
    0

vaš komentar