Planina Kukavica iznad Vučja je odnedavno bogatija za još jednu lekovitu biljku – žalfiju, pa je tako ona postala druga planina sa staništem žalfije u Evropi, i to iz trećeg pokušaja i to zahvaljujući zaljubljenicima prirode Ivanu Miloševiću i Stanislavu Saši Pešiću.

Sada žalfija može da se vidi samo pored i u stenama kanjona Vučjanke, ali namera je da se sa sadnjom nastavi. Ideja o žalfiji na Kukavici rodila se pre 10 godina na seminaru o lekovitom bilju.

„Pozvan sam na manifestaciju Dani Žalfije u Sićevu da održim predavanje o lekovitom bilju. Tada sam se i prvi put susreo sa čitavim poljima žalfije, koja  je slobodno rasla u samoj Sićevačkoj klisuri i na obroncima Suve planine. Bio sam oduševljen i odmah se rodila ideja o Kukvaici pod žalfijom. Brzo sam našao istomišljenike, pre svega, profesora biologije Jelicu Drašković. Ideja je podržana i od grada Leskovca, ali, nažalost biljke koje smo sami proizveli dva puta su odbijale da svoje korene puste na Kukavici“, priča Ivan Milošević

Nije, kaže, hteo da prihvati poraz, pa je prošle godine 19. novembra sa svojim prijateljem i školskim drugom Stanislavom Pešićem ponovo zasadio žalfiju, sve strahujući od trećeg poraza.

SRPSKA ALOJA pronađena u blizini Skobaljić grada kod Leskovca

Ovoga puta kanjon Vučjanke podno Kukavice je prihvatio s ljubavi gajenu biljku. To su dva travara, dva zaljubljenika u prirodu, posebno Kukavicu, otkrila na Vidovadan ove godine, sa zebnjom se približavajuću mestu gde su za sobom u jesen ostavili posađene biljke.

„Krenuo sam niz stenu litice koristeći uže. Od jačine sunca i bljeska svetlosti, nisam mogao odmah da  uočim mesto gde je zasađena žalfija, ali nešto kasnijue ona se pred mojim očima pojavila kao čudo. Stajala je uspravna, sveža, zelena. Vrisnuo sam od sreće. Sišao je i Saša. Jedan drugogme smo čestitali i tu, na tom mestu, proglasili da se stanište žalfije nalazi i na našoj prelepoj planini Kukavici“, priča naš sagovornik.

Pokušaj da i na ostatku stenovitog i vrlo opasnog kanjona za one koji nisu vični planinarenju vide da li se žalfija prihvatila, propao je i umalo se završi tragično, jer je Ivan propao u ponor i povredio se. Na sreću, sve se završilo bez preloma, pa se kasnije u varoši Vučje slavilo u društvu slikara Bratislava Bate Anđelkovića koji im je sve vreme pružao veliku podršku, kao i leskovačko sveštenstvo, a podršku su imali i od od akademika dr Bore Vujašina.