Oževogodišnja berba kukuruza, koji je u Pčinjskom okrugu zasejan na 10.000 hektara, polako se privodi kraju i ako ratarima vreme ide na ruku biće završena za nekoliko dana. Prinosi su ove godine manji u odnosu na prethodni period zbog padavina u septembru i kreću se od tri i po do pet tona po hektaru.

„Rekordan prinos od šest do devet tona zrna po hektaru zabeležen je samo na parcelama gde su primenjene sve agrotehničke mere“, ističe Nada lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Bitna mineralna ishrana

Ona naglašava da su mineralna ishrana i kvalitetno đubrenje vrlo bitna agrotehnička mera koja direktno utiče na prinos svih poljoprivrednih kultura. Rezultati agrohemijske analize zemljišta, koja se sprovodi na terenu Pčinjskog okruga, pokazuju u većini slučajeva značajan nedostatak humusa u zemljištu. Unošenje stajnjaka, zelenišnog đubriva i žetvenih ostataka sve je ređa praksa na parcelama naših poljoprivrednih proizvođača, zbog čega su rezerve humusa kao najbitnijeg elementa plodnosti zemljišta sve manje. Pored niskog nivoa obezbeđenosti humusom, a time plodnosti i hemijskih osobina zemljišta, u velikoj meri narušene su i fizičke osobine zemljišta, pogoršan vodno –vazdušni i toplotni režim zemljišta, aktivnost mikroorganizama, narušena struktura i povećano sabijanje oraničnog sloja.

„Posle berbe kukuruza, na parcelama zaostaje značajna količina organske mase. Mnogi stočari i dan danas koriste žetvene ostatke kukuruza za ishranu stoke ili prostirku“, kaže lazović Đoković.

Ne paliti žetvene ostatke

U berbi kukuruza je, po njenim rečima, sve češća upotreba berača i kombajna za ubiranje zrna kukuruza. Procenat mašinske berbe kukuruza je i u ovoj godini na zavidnom nivou i na terenima Pčinjskog okruga. Veliki broj berača ima mogućnost uključivanja sečki i usitnjavanja žetvenih ostataka što može biti vrlo korisno s aspekta kvaliteta unošenja istih u zemljište i stvaranja mogućnosti kasnije kvalitetnije osnovne obrade zemljišta i pripreme za setvu pšenice. Problem otklanjanja značajnih količina organske mase posle prikupljanja roda kukuruza sa parcele na taj način je rešen. Zaoravanjem žetvenih ostataka kukuruza povećava se nivo obezbeđenosti humusa u zemljištu. Stoga je preporuka proizvođačima da zaoru žetvene ostatke kukuruza posle berbe. Naročito je preporuka da se ne pale žetveni ostaci jer se nanose velike štete samom zemljištu, uništava se značajana količina organske materije i korisni mikroorganizmi koji bi omogućili kvalitetnu razgradnju organske materije i poboljšali hemijske osobine i time plodnost zemljišta.

„Zaoravanjem  žetvenih ostataka, vraća se zemljištu značajna količina organske mase. U cilju stvaranja povoljnih uslova za brže i kvalitetnije razlaganje zaoranih žetvenih ostataka, preporuka je da se primeni urea  ili neke vrste mikrobioloških đubriva“, ističe Lazović Đoković.

Prema njenim rečima zaoravanjem značajnih količina žetvenih ostataka ili stajnjaka u zemljište, stvara se disbalans između azota i ugljenika, odnosno povećava njihov odnos u korist ugljenika. S toga se preporučuje da se primenom uree poveća sadržaj azota čime bi se suzio odnos ugljenika prema azotu i poboljšali uslovi za mineralizaciju organskih ostataka. Potrebno je voditi računa o primeni uree koja se ne preporučuje za primenu na zemljištima kisele reakcije.