Više od sto godina se piše o razvoju Vlasotinca kao turističkog mesta. Jedan članak u Leskovačkom glasniku br. 33 iz 20. avgusta 1938. pokazuje kako je Sreten Dinić, čuveni narodni učitelj i novinar, pisao o „Vlasotinačkom moru“. On razvoj turizma u Vlasotincu vezuje za Leskovac, hvali ono što je urađeno i predlaže šta treba da se uradi.

Posebno ističe dobar primer Gavrila Miloševića, koji je 1936. poklonio plac za Lovačko udruženje, gde je sada hotel Grozd. U suštini ono što je Dinić napisao i danas deluje aktuelno. Vlasotince ima tri glavna „uslova: vazduh sa planine, reku za kupanje i varoški komfor za život. Ali sve to nije još ono što bi trebalo da bude“.

„Vlasotince sa svojom rekom Vlasinom i vlasinskim podgorjem predstavlja jednu prvoklasnu plažu i vazdušno oporavilište“

Kada smo se mi jedne godine javili sa mora jednom prijatelju iz Leskovca, on nam je odgovorio iz Vlasotinca, pa kaže: Mi evo dođosmo na „Vlasotinačko more“ da provedemo „plažu“. A taj Leskovčanin to već odavno radi, svake godine provodi leto u Vlasotincu i kupa se na Vlasini. I mnogi drugi, pa čak neki iz Beograda idu tamo ne letovanje. Mnogi Leskovčani idu u Vlasotince obdanice na kupanje.

Što znači da je Vlasotince, još davno, bilo kao jedno odlično letovalište sa najboljim uslovima od sviju drugih u okolini. Jer ima tri najglavnija uslova: vazduh sa planine, reku za kupanje i varoški komfor za život. Ali sve to nije još ono što bi trebalo da bude.

Na prvom mestu treba imati na umu dve vrste izletnika tamo: oni koji dolaze obdanice iz Leskovca na kupanje i vraćaju se uveče i oni koji dođu da gostuju tu. I za jedne i za druge treba se postarati, za one koji se vraćaju jevtiniji podvoz (jeftiniji prevoz, danas bi se reklo, primedba S.S), a za one koji dođu sa daljine treba imati stanove. Mnogi su se vraćali ovoga leta natrag, ne našavši stanove s one strane reke. Međutim, tamo ima mesta za stanove samo ih treba podići čisto banjski, za prvo vreme desetak – dvadeset soba sa po jednom do dve zajedničke kujne. Postaviti tu jednog zakupca koji će izdavati stanove.

Stanovi ima da budu prosti, manji, jevtiniji, ništa luksuzni da se može i siromašniji svet poslužiti.

Bogatima i imućnima niko ne smeta da podižu vile, koje bi se mogle navrstati uz Vlasinu naviše.I osim toga, podići kabine za svlačenje i osigurati čistotu na obali i stepenice za silaženje u vodu.

To nisu velike stvari, ni skupocene, ali eto, potrebne su. Kabine bi mogla da izradi opština, stanove – sobe, neki privatni kapitalista, ili neka ustanova, a restorani već postoje.

Što se podvoza (prevoza) tiče za obdanične izletnike Leskovca, to bi mogli sopstvenici autobusa da učine
povlasticu sa kartama tur retur. I tako bi se to pitanje na vrlo lak način rešilo, da Vlasotince postane najposećenije letovalište sa tri ispunjena uslova: stanovi, kabine i podvoz (prevoz) sa popustom.

Gavrilče sa njegovim poklonjenim placem kraj reke Lovačkom udruženju već je dao jedan dobar primer. Sad samo treba na tom placu podići što treba i što se može. Kooperacija lovačkog društva sa još nekom usanovom ne bi bila na odmet.

Tako to mora ići da Leskovac traži mesto za kupanje u okolini svojoj. Sve dotle dok, on ne reši pitanje Veternice, njene plaže i njenoga keja, koja ima sve uslove za letnje kupanje građana, jer svaka stalno živa voda, pa makar bila i najmanja, može uvek da služi za kupanje; i na kojoj je zdravstvena zadruga pre desetak godina bila započela i postrojila takav jedan bazen i za kupanje i za plažu i grandiozno otpočela taj rad. Da se nisu našli dobri ljudi, da ometu to zarad svojih ličnih kaprisa i da osujete ostvarenje jedne higijenske ideje, kojoj ne bi bilo ravne dotle i odlože to
pitanje za dalja vremena, dok se ne rode svesnije i energičnije generacije da to ponovo preduzmu u rad do konačnog ostvarenja.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.