Zašto baš volim Ne volim januar?

Postoje pesme koje obeleže naš život, a u početku toga nismo ni svesni. Za mene je jedna od takvih pesma Balaševićeva Ne volim januar. Njoj se vraćam povremeno sa različitim emocijama već više od dve decenije.

Prvi put sam čuo tu pesmu srednom 90-ih u vreme sankcija kada se ceo naš život odvijao na pijačnim tezgama. Kupio sam piratsku kasetu sa Baleševićevim hitovima, a prva pesma je bila baš pomenuta. Tekst u početku nisam obožavao, ali melodija mi je bila draga na prvo slušanje. Stihove sam zavoleo tek nekoliko godina kasnije kada sam se zaljubio u jednu devojku na dočeku Nove godine. Lako sam povezao svoju ljubav sa malim stopama u snegu kojima sa radujem dok ih čekam toplog srce u hladnim zimskim noćima.

Uoči prvog dana na fakultetu sa bratom sam otišao u podstanarsku sobu. Moj brat inženjer dao mi je životne savete, dok mi je pomogao da odnesem stvari, a zatim se vratio u našu malu varoš. Ostao sam sam u gradu sa bezbroj pitanja u glavi jednog brucoša. To je onaj osećaj kad izletiš iz porodičnog gnezda, a nisi siguran da li ćeš uspeti. I dok sam tonuo u svoje strahove, čujem kako neko na spratu svira poznatu melodiju. Tada sam prvi put čuo uživo na klaviru instrumentalu verziju. Nisam znao ko svira, ali ti zvuci su bili melem za dušu, kao da je hladnu podstanarsku sobu ispunila neka porodična toplina. Narednih godina slušao sam obično vikendom Ne volim januar, a posle nje još 20-ak minuta razne melodije na klaviru, koje je svirala gazdarica. Ta žena  je bila u srednjim godinama, po zanimanju doktorka, koja je završila i muzičku školu. Imala je običaj da, kad ostane sama na spratu, odsvira omiljene meodije, tek da bude u formi, kako je govorila. To bi bilo otprilike jedanput mesečno i uvek bi počinjala Balaševićem. Kasnije sam promenio stan, ali i raskinuo sa devojkom zbog koje mi je pomenuta pesma postala omiljena. Posle raskida počeo sam da mrzim Ne volim junuar, jer teško je u danima tuge slušati ono što te nekad činilo srećnim. Jednostavno sam izbegavao tu setnu melododiju. Uživo sam nekoliko puta slušao Balaševića i uvek bi kod te pesme bila knedla u grlu.

Međutim, kako vreme čini svoje, tako sam ponovo slušao dragu pesmu bez sete. Čak je slušam namerno dok pišem. Postala mi je omiljena kada hoću da probudim inspiraciju. Pošto sam u srednjim godinama Ne volim januar me podeseća na mladost i lepe trenutke iz gimnazijskog i studentskog života. I sad baš volim Ne volim januar više nego ikad, jer to je dokaz da sam u mladosti voleo i živeo punim plućima. Sve je prolazno, a naročito mladost, ali ostaju emocije koje bude sećanja bez kojih život ne bi imao smisla.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

11 komentara

  • Imala sam bas ovu kasetu, poklonio mi je momak 1999. Posle pomenute pesme, redjaju se Nevernik, Starim, D mol, Kad odem….Secam se da sam je slusala danima,u polumraku sobe. To prolece je bilo tuzno,ali meni i lepo i setno, tad sam upoznala svoju ljubav. Kasnije sam je slusala redje, jer „brzo dodje taj talas i znam da cu da potonem“. Nekada sam citala tesku literaturu, gledala tuzne filmove i slusala balade, a kada covek odraste i sve emocije dozivi, vise ih ne trazi toliko u pesmama, vec i izbegava, jer je svako secanje pomalo tuzno, kao i prave ljubavi, sto kaze Djole😀
    Tako da,ako nadjem tu kasetu nekad u kuci, osmehnucu se i staviti je u kutiju uspomena. Ne bih da kopam po secanju i proslosti,jer sam dugo u njoj bila zarobljena…

  • Isto a različito
    U tome je i lepota lepih pesama da ih svako doživljava na svoj način.

  • Jeste, treba se kloniti „teške“ literature, udara po glavi.

    • A ja bas volim Januar jer obavezno idem sa mojih troje dece na planinu i vozimo se na kunert sankama od jutra do mraka….koliko volim Januar i sneg,uvek ima nesto pametno!

    • Gospodine Mavashi, autorka komentara na koji aludirate je svojevremeni djak generacije i diplomac jednog od najtezih tehnickih fakulteta, tako da je teska literatura njena svakodnevica, ali je takodje i ljubitelj knjizevnosti i emotivna osoba sa vise licnih i porodicnih tragedija u mladosti. Mozda nisam najsrecnije upotrebila pridev“ teska“ a nisam ni od onih Jelena koje ovde izrazavaju politicko opredeljenje, jer sam neopredeljen i slobodan covek. Postoje stvari koje ljude bole,pa nesvesno beze od njih, a ima i mnogo divnih i vrednih stvari i osecaja,koji nisu tzv.politika,tj.interes. Ako niste,poslusajte pesmu, malo ce vas oplemeniti.

  • Pesma, januar i ovaj tekst bude secanja na pismeni zadatak iz srpskog jezika, obavezan po povratku sa zimskog raspusta.

  • Mene januar podseca na darivanje. Najvise volim da poklanjam unikatne darove svojim bliznjima

  • Ja sam više za Januar od Ane Nikolić

  • Ne volim Balasevica, ali cu se sloziti sa njegovim Ne volim januar! Do prosle godine mi je bio jedan od lepsih meseci zbog nove godine, Bozica i te praznicne i porodicne atmosfere.. ali od kad su mi deca dobile boginje u jan 2020 gde me sastavilo i renoviranje kuhinje kada su mi defilovali arhitekte, inzenjeri, vodovodzije i razno razni majstori pored dvoje boginjave dece, bas mi je postao jedan od neomiljenih meseci.

  • I za kraj: dok smo slusali balade, voleli bezuslovno, plakali i radovali se iskreno, bili smo ljudi. Nazalost, sto i komentari na bilo koju temu ovde pa i na pesmu, dokazuju, postali smo egoisticni, zavidni,materijalni snobovi ( neko manje,neko vise), ali je ljudi premalo.

vaš komentar