Kad geopolitički šok pogodi energetska tržišta, ponavlja se isti obrazac: cene dizela naglo skaču, dok benzin zaostaje.

Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), od početka sukoba u Iranu do 6. aprila 2026, prosečna cena benzina porasla je za 1,11 dolara po galonu. U međuvremenu, cena dizela porasla je za 1,75 dolara po galonu. Ta razlika je važna, jer dizel predstavlja osnovu transporta i logistike, pojačavajući inflatorne pritiske u čitavoj ekonomiji, piše Forbes.

Isti obrazac videli smo nakon ruske invazije na Ukrajinu. Vidimo ga ponovo sada, dok tenzije na Bliskom istoku remete tanker saobraćaj kroz Ormuski moreuz.

Što postavlja ključno pitanje: zašto dizel reaguje mnogo brže od benzina?

Odgovor nije u kratkoročnim anomalijama. Razlog je strukturne prirode. Dizel zauzima centralno mesto u globalnoj ekonomiji na način na koji benzin jednostavno ne zauzima.

Dizel počinje sa manjom rezervom u snabdevanju

Jedna od često zanemarenih činjenica jeste da dizel obično ima manju „marginu greške“.

Zalihe destilatnih goriva – koja uključuju dizel i lož-ulje – obično su niže nego zalihe benzina. I početkom 2022. i tokom novijih tržišnih poremećaja, zalihe su već bile ispod uobičajenih sezonskih nivoa pre nego što je došlo do geopolitičkog šoka. To znači da postoji vrlo mali prostor za amortizaciju kada dođe do prekida u snabdevanju.

Benzin, s druge strane, ima više skladišnih kapaciteta, lokalizovaniju proizvodnju i jasnije sezonske obrasce potražnje. Dizel nema taj luksuz. Kada se ponuda smanji, dizel to obično oseti prvi – i najbrže.

Dizel je globalno gorivo, benzin nije

Benzin je uglavnom regionalni proizvod – rafiniše se i troši unutar istog tržišta.

Dizel je drugačiji. On je gorivo globalne trgovine.

Pokreće brodove, kamione, vozove i tešku mehanizaciju koja prevozi robu preko granica. Zbog toga su cene dizela tesno povezane sa globalnim tokovima trgovine. Kada dođe do poremećaja na ključnim tačkama, poput Ormuskog moreuza, efekti se šire kroz tržišta dizela širom sveta.

Čak i zemlje koje malo uvoze naftu sa Bliskog istoka osećaju posledice, jer se dizelom intenzivno trguje i formira cenu na globalnom nivou. Poremećaj na jednom mestu može stegnuti ponudu svuda.