LESKOVAC – Namrgođena lica i nabusit glas prvo je s čim se pacijenti sretnu u leskovačkim zdravstvenim ustanovama, u kojima su osmesi retki kao dragulji.

„Ni dobar dan, ni izvolite, ni doviđenja. Pa, nismo došli da ratujemo nego da se lečimo. Evo, nasmeši se i častim ceo ovaj nesrećni skup“, regauje stariji pacijent na osorni glas iza šaltera, dok se s knjižicom probija kroz prepunu čekaonicu u Doma zdravlja u Leskovcu.

Lepo uređena Opšta bolnica i Dom zdravlja sa oko tri hiljade zaposlenih i na desetine zdravstvenih stanica i ambulanti, spadaju u red najsavremenije opremljenih ustanova, a zbog kvalitetnog rada stručnog kadra, leskovačka bolnica je u poslednjoj decniji dva puta proglašavana najboljom u Srbiji.

„Ponosni smo na svoje lekare, koji s velikim uspehom vrše najsloženije operacije, ali imamo problem s neljubaznošću medcinskog osoblja, iako u svakoj prilici zahtevam osmeh za pacijenta“, priča direktor bolnice Nebojša Dimitrijević, koji je pre nekoliko godina, kao direktor Doma zdravlja, oformio tim za poslovno ponašenje, čiji je zadatak bio da nauči osoblje da se smeje.

„Naša deviza bila je da je osmeh pola zdravlja, da smo mi ovde zbog pacijenata, a ne oni zbog nas. Ideja je bila da se prema pacijentima odnosimo kao prema uvaženim klijentima i tako budemo konkurentni privatnom sektoru. Tada se osetio pomak, ali mislim da se mora nastaviti s edukacijama“, mišljenja je psiholog Dušanka Stojković, koja je stajala na čelu tima.

Od deset žalbi koje stignu do direktora bolnice, jedna se odnosi na neljubazno osoblje i to na srednji kadar, najviše na onaj u porodilištu.

„Umesto da mi to bude najlepši period u životu, ostaće mi upamćen kao ružan san. Umesto lepe reči, samo dranje, a osmeha ni u tragovima „, priča mlada žena koja s mužem iznosi iz bolnice svoje prvenče, staro četiri dana.

Stojkovićeva takvo ponašanje ne pripisuje južnjačkom mentatiltetu, već tvrdi da se ljubaznost uči kroz generacije. „Ranije je to bio predmet u stručnoj školi, a kasnije se učilo od starijih kolega. Velika je odgovornost i na pacijentima, koji imaju stav da se kod lekara sve može završiti preko veza i tu dolazi do konflikata“, obajšanjava.

Medicinskoj sestri Slađani Stojković s urgetnog centra, za razliku od mnogih, osmeh ne silazi s lica.

„Ali kako da se smejem kada naiđe pacijent pod dejstvom alkohola ili droga, ili pacijent kome nikako ne možeš da ugodiš, koji preti i psuje „, pita se.

Direktor Dimitrijević, koji je i sam iskusio grdnju bolničkog osoblja, čistačice koja je vikala na na njega, misleći da je pacijent, kaže da se sprema novi „tim za osmeh“, čiji će zadatak biti da uvede pravila ponašanja s pacijnetima u leskovačkoj bolnici. Planira i zatvaranje šaltera oko kojih najviše dolazi do konflikata.

(Kraj)mil