Zašto oktobar miriše na ’90-e?

Reče premijer da smo zatucani. Ajde, znamo se, ne bi to bolelo toliko da nije istina. Toliko smo zatucani, da je to pre mesec dana rekao i Čedomir Jovanović. Sve je to za naše dobro.

Dakle, ne boli nas to. Boli nas policijska država. Boli nas partijska policija. Bole nas kordoni. Kordoni kojima upravlja jedan predsednik opštine.

Istorijsko“ postavljanje kamena temeljca, za ništa manje „istorijski“ projekat „Beograd na vodi“, pratili su kordoni i ponižavanje policije, partijske knjižice i „spontani“ skup podrške, represija i zatucavanje građana.

To ne bi trebalo da bude slika početka jednog istorijskog projekta.

Ako je istorija nešto što se ponavlja, onda je centar Beograda tog dana sigurno ličio na nesrećne, ali i neke poučne oktobarske događaje iz prošlosti. Od streljanja đaka u Kragujevcu i oslobađanja Beograda 1944., preko „jogurt revolucije“ i „mitinga istine“ 1988. do Petooktobarske revolucije 2000.

Savamala, jedinstveni i svetski poznati kulturni kvart, 2015. je prvi put u svojoj istoriji postao zabranjeni grad, svojevrstan simbol crvenog oktobra. U Savamali su, ovih dana, građani „streljani“ bahatošću onih koji bi trebalo da nas brane i etiketom „zatucani“, onih koji bi trebalo da nas vode.

Oktobra 1837. je knez Miloš Obrenović doneo ukaz o ukidanju skoro svih kuluka. Oktobra 2015. slobodni građani ove zemlje, pozivaju srpske kneževe na ukidanje bahatosti.

Kad država ne ostavi čoveku ni ponosa ni dostojanstva, ostaje mu da se bori bar za parče istine u tom veku siromaštva.

Vreme je za neke druge.

Ne boli nas što smo zatucana, nesvesna horda. Boli nas što državom upravljaju još zatucaniji od nas. Boli nas represija i otimanje čovečnosti i dostojanstva, od onoga što se nekad zvao narod.

Boli nas i naše ćutanje, jer je odraz ličnog kukavičluka.

Ne boli nas siromaštvo i budućnost u koju više ne verujemo.

Bole nas pljačkaške privatizacije. Bole nas korumpirani političari. Boli nas otimanje privrede, zemlje i imovine. Boli nas što je Muhamed Alabar, pre Srbije, opljačkao Indiju i Pakistan, kao u čuvenoj navijačkoj pesmi.

Ne bole nas pendreci. Ali nećemo partijsku policiju. Nemamo članske karte. Ali nećemo partijsku državu. Ne boli to što smo zatucani. Boli što sve miriše na ’90-e. A kad dođe kraj, znamo, više ništa ne boli.

Zar je ovo kraj?

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

  • Divan članak. Ko ga razume.

  • Rece MALI ursovac. . .

  • Bravo za clanak!Koliko je pogodio „metu“ dovoljno upucuje da ga netreba ni komentarisati!Jedino je pitanje koliko % „zivece populacije“ u zemlji Srbiji ga na identican nacin dozivljava?

  • Neka je i URS-ovac , ali bar nije prodao “ veru za večeru “ ko pojedini iz te bivše stranke . 5.oktobar se približava , samim tim i osećaj da smo džabe krečili tih dana pre 15 godina . Opet se povampirili oni isti od pre 25 godina , pojačani kvazi demokratama , koji od demokratije vole samo “ šušteće monete “ , da lažu i mažu ovaj narod .
    Ali ima razlika između te 2000-te i danas . Ljudi su umorni i nemaju više volju da išta menjaju kao tih godina . Ova tranzicija se toliko odužila , da ja koji sam početkom 90-ih počeo da glasam , postaću deda za neku godinu , a život mi prošao gledajući isti ološ na tv , a sada pojačan sa bagrom u realiti programima .
    Ali , ničija nije gorela do zore pa neće ni ovima koji su sada tu gde jesu . Proći će i njihovo , ali se plašim da ne dođu još gori .
    Sačekaću i taj 6-ti oktobar , pa ćemo videti .

  • Većini nas oktobar miriše jedino na ajvar. A tebi koji mnogo visoko letiš može da miriše i na kavijar, šampanjac, Brisel…

vaš komentar