Uprkos apelima, akcijama, naporima medija da se jednom za svagda stane na put nasilju nad ženama, svakodnevno smo svedoci sve besprizornijih i sve bizarnijih slučajeva iživljavanja.

Tako je jedan nasilnik iz Niša, prekjuče krvnički premlatio bivšu suprugu sa kojom vodi parnicu oko starateljstva nad detetom ni manje ni više nego pred zgradom Palate pravde u Nišu, u po bela dana, pred očima zgranutih prolaznika. Strašnije je moglo biti jedino da ju je tukao u samoj sudnici. Drugi „snagator“ je raspravu sa trudnom ženom kod kuće prekratio tako što joj je povredio ruku.

Vatrogasci imaju izreku koja kaže da se svaki požar na početku može ugasiti čašom vode. Ako nema čaše vode, požar se razbukti, pa ga ne mogu ugasiti ni 10 cisterni. Fali li našem pravosuđu „čaša vode“ kojim će se naislje nad ženama zaustavljati efikasno već na samom početku, nije teško zaključiti. Jasno je svima da zakon mora biti stroži i da se nsilnicima jasno mora staviti do znanja da već nakon prve izgovorene pretnje, posle prvog šamara, ogrebotine, razbijene arkade – neće biti tolerancije za nasilje nad ženama.

Dosta više praznih priča, dajte da vidimo u praksi da se nasilnik iseli iz stana, a ne žrtva. Dokle više da se iživljavanje nad ženama okončava prijavama „u redovnom postupku“? Dokle će žene slušati odgovore nadležnih „da ne mogu da reaguju dok nasilnik nešto ne uradi“? Zašto čekati da nasilje kuminira ubistvom, pa tek onda uhapsiti siledžiju? A i kada se osudi, kazna bude preblaga ili se kasnije ublaži.

„Dura lex, sed lex“, govorili su Latini. „Strog je zakon ali je zakon“. Pa dajte taj stroži zakon.

(Blic)