zaVARivanje: SPRŽA OD MERAK

NA zahtev Miodraga Raičevića, koji za „Službeni glasnik“ priprema knjigu „Kuvar kod srpskog pisca“, poslao sam svoj skromni doprinos. I to na dijalektu…

Engredijenti:

svinja – kolko-tolko pitoma, ako već ne mož’ umiljata; kazan – što pogolem, to pobolje; sol; tucana paprika (mož’ i gruvana); crni lukac, oljupen; paprika iz turšiju, bez dršku; džinke, otrovljute; kominjak; gladna usta…

Karikatura-16-webTreba li da podsićam čitaoci da svinja mora da bude dobro utepana? Jer neje samo jedan od bajagi majstori jurio životinjku sa šuko-utičnicu mesto njušku – sa svem nož u svinjsku gušu – po dvorište i po komšil’k; ako prvo čuješ skičanje i vikanje po sokaci, pa se pojavi svinjče sas dršku što mu viri iz šiju , da znaš da odma’ iza njega ide i klač bez iskustvo, što dahća i pcuje: e, na njega mu zajebancija ne gine dok je živ, a nadimak mu ostaje i na unuci, garantovano. Još se priča kako je jedan naleteo – onako sa sekiru i krvav do uši – pravo na neku miroljubivu delegaciju, zaduženu za rešavanje konflikti na naučnu bazu: ajde što su gospođu uspeli da dignev iz nesvest tek sa šićer i vodu, al’ niki neje očekivao da će ponovno da padne u isti i zbog objašnjenje; ispalo je da je gospođa vegetarijanka – i još je u neko društvo što voli živi svinjčiki – i da bi bilo bolje da je, po stari srpski običaj, jurio komšiju zbog oluk na među. E, na ovaj svet se ne mož’ nikako ugodi…

Daklem, taze i namrtvo utepan „losos iz kočinu“ prvo se šuri i skida se koža; ne skine li se, lako mož’ da dobiješ čvarci, a toj prajiv samo još onija što ne znaev koje je sprža. Važna napomena: izbegava se klanje u subotu, jel je to dan za porodično banjanje; lako se mož’ desi da ti cela familija uripi u tekme sas vrelu vodu i pre svinju. Elem, celo salo se seče u kocke, col sa col do dva sa dva cola; u dobro zagrejan kazan – nemoj da pobrkaš sa korito od onomad, tam su deca odamno – sipuje se od kilo do tri kila vodu, a kocke se turaju odma i počinje topenje sas mešanje. Neki majstori turav i loj od bubrezi, za svaki slučaj. K’d se salo otopi, kazan se prebacuje na ‘ladnu zemlju i sas cedaljku i gazu se odvaja mas’. Taj mas’ je prva klasa i čuva se za dečurliju i za bolni; namažeš gu debelo na leba, frljiš preko njuma sol i papriku i puštiš sitnu dečicu na sokak: ništa gim neće fali, ne se sekiraj. K’d se mas’ odvoji, kazan se vrća na vatru i pa se meša, al’ sad pojako, dok se grbina muški ne oznoji. Opet se vadi mas’, ali je toj s’g druga klasa: čuvamo gu s’m za gosti. U ono što je ostalo mož’ da dodaš koje oćeš, al’ najbolje pasuje meso skinuto od obarenu glavu. Ponovo se dosipuje nekolko kila vodu i sas varjaču se razbivav golemi parčiki na pomalečki. Mešanje ič ne sme da prestane još najmanje cel sat.

E, s’g ide prava majstorija! Prvo sol – mešaš i probuješ da ne prekaraš; pa tucana el gruvana p’prika – tuj niki neje preterao; skidanje od vatru i poslednjo odvajanje masnoću. Ceđenje se radi kroz gazu, sas pritiskanje; a pritiskaš onolko jako kolko nećeš da sprža bude mrsna. Takvu gotovu mož gu turiš u crevo il’ u sudovi – njuma preferiraju ovija uštogljeni, a mož i da gu „razbarušiš“ sas viljušku, pa da budne čupava ko bitles.

Taj sprža, „rastresena“, treba za ovo jedenje što ga vikav „ćerka da gleda, majka da jede, al’ na ćerku da ne dava“! K’d je vatra već prigasla, uzne se zemljano tavče, turi se još vruća sprža na dno, dodava se crni luk, džinke i paprika iz turšiju – u preciznu razmeru: đuture, pa onda opet sprža, malo tako postoji bez č’čkanje, a onda se polak meša. K’d počnev da ti tečev suze na usta, e, tad je dosta.

Treba ti još kominjak – onoj vino što ga mangupi teslimiv na mamlazi za dvajes evra po flašu i krstiv ga „božole“ – dobar teško će nađeš ako neje domaći; trebav ti drugari, toj ima kolko oćeš, čim namirišev mufte jedenje i pijenje – te gi oko kazan ko crnci oko baobab (Lj. Živkov), viljuške – da nesu mnogo prljave, al’ i da su štrokave, sve su toj vitamini – i vruća pogača. Može i sir; tuj već ne mora da utepuješ celu ovcu zbog dve velije, neje ljudski…

A posle ovakvo jedenje ič da ti ne bude krivo ako odma mreješ; ako je za utehu – neće budne sefte: više je Leskovčani izginulo od holesterol iz „plodovi tora“ i više su gi potamanili praseći sveti „trigliceridi – vo imja pljeskanicuuu, ćeebapiii i spržuuuu, jessss da bude!“ –  nego svi ratovi na gomilu. Vikni gim – ako se preturiš od hoklicu – sam da te otrkaljav u prv jendek k’d se oladiš i ukočiš. Da ne smićaš na ovija što još mezetiv… Neje meraklijski!

SAŠA STOJANOVIĆ

Karikatura: Jurica Dikić

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

38 komentara

  • Ne vidim razlog da mi se ne objavi sasvim bezazleni komentar, pa ću to pripisati „profesionalnoj pristrasnosti“ glavne urednice.
    Komentar je glasio: kroz gusto granje

  • mož gu, s oproštenje, i razbucaš s viljušku, da ne bi gu razbarušivao i zbunjuvao ne s teški reči.
    🙂

  • Не може нико да буде духовит све док изиграва интелектуалца, ту ни дијалект не помаже

    • Uvek se trudim da ne napadam one koje ne mogu da pobedim i da ne branim one kojima odbrana nije potrebna. Pa tako i ovoga puta. Dakle nikoga ne napadam i nikoga ne branim. Samo glasno razmišljam.

      Ne želim da ulazim u razjašnjavanje značenja pojma intelektualac, jer po ovom pitanju postoji više uvreženih mišljenja. Neka od njih su prilično suprotna. Iz tog razloga, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, da baš tačno znam šta je to intelektualac. U svakom slučaju, sta god to bilo, teško je verovati da autor gornjeg teksta ima potrebu da to „izigrava“.

      Vraćam se kolumni.

      Iako je ona potpuno autentična i autorska, ja u njenom ukusu od reči, osecam i po neko zrnce soli od poezije pokojnog čika Radeta Jovića, a i po nešto od velikog Đorđa Balaševića. Neko će možda videti nešto drugo? Uostalom, autor nije nastao iz pene. I on je valjda kao stvaralac, rastao i porastao na nečemu.

      Svi mi znamo da autoru ove kolumne, za razliku od većine „kolumnista“ Jugmedie, ovo nisu prvi stubci u životu. „Danas“ za koji je pisao, nekada je bio svetionik u medijskom moru Srbije.

      U međuvremenu, svetionici su samoukinuti, jer je potreba za njima prestala onog trenutka kada je božanska svetlost sišla na Srpsku vlast.

      A kako je u stvari došlo do objavljivanja ove, „reciklirane“ kolumne? Pa verovatno na uporno trazenje urednice Jugmedie, koja je uvidela hitnost podizanja nivoa svojih kolumnista. Pametna je to gospodja, a Čarli ko Čarli. Duša od čoveka. Nikoga ne može da odbije. Verovatno se je vadio na nedostatak vremena, ali na kraju je ipak morao da brkne u svoju riznicu i izvuče nesto.

      A možda je ipak birala ona? Ko zna?

      Ja ipak mislim da je to moglo i bolje. Svako ko je u ranijem periodu čitao Čarlijeve kolumne, zna da je tako.

      I eto, posle dužeg vremena, ponovo svratih do Čarlijevog sajta. Udjoh u njegovu arhivu kolumni i sta da vam kazem?

      Ništa nisam pročitao. Na mrtvo me ubiše, Luis Armstrong i njegove „Oči čarnije“.

      Čarli brate, ‘de me nađe.

      • Važno je da krivac pronađen – urednica!

        • To nije dovoljno. Krivca treba kazniti.

          • Što je krivac osobeniji, specifičnosti izraženije, to je i potentnost kazne jača….sigurnost je moć…a mrak sve pokrije…zato nije bilo termina….sve vreme znam…i čekam…muke su prestale…jedino otimačina mojih ideja nije…linkuje se i dalje, a meni se krate komentari na kojima linkujem iste kolumne….a sve druge osobe su proglašene zaslužnim građanima od novinarki do prevoditeljki preko majki što su rađale i žena… samo su lepe i pametne i zgodne bile višak…neki umeju samo sa jednim elementom a kada je sve prisutno ne snalaze se…i ne znam zašto uopšte ovo pišem…izazvana sam danas…uspelo vam da me isprovocirate…uspeli ste da me podsetite na čitav dnevnik uvreda kojima ste me obasuli…za druge ste vesele stvari sačuvali…kaznite ih …noćas…nek je nekom lepo

          • @…….

            Jos uvek mi nije jasno zasto ste ljuti na mene? Imam utisak da se ipak radi o necemu iz predhodnog zivota.

        • Jugmedia, mislim da ste nam poklonili pravo osveženje ovom Čarlijevom pričom. Da kažem da je to najbolja kolumna neću, jer je on van konkurencije. Ostale, što su se trudili da pišu kolumne, samo da pohvalim za trud, ali ima tu dosta da se radi na sebi, da se doteruje. Ali, sad imaju i uzor, pa neka se rukovode. Hvala bogu pa još negde imamo prilike da vidimo kvalitet u ovaj naš Leskovac.

      • Dj, druže, pametan si ti gospodin, al, nemaš ni fakultet, u muzeje ne ideš, al voleš kulturu 🙂

      • Ako, ako, samo padaj ti nama u dert. Mada, mogao bi malo da smanjiš doživljaj i da prekineš jednom za svagda da sve nas ubacuješ u svoja raspoloženja, nije ti ovo litije u Turkovce pa da držiš banku i deliš packe prisutnima 🙂
        Очи чёрные nije pesma ni tvog idola Čarlija a ni nasmešenog Sačma. Tekst je napisao Jevgenij Grebenko a prvi je otpevao i snimio Feodor Šaljapin. 🙂

      • Ona birala, ona insistirala, Ona imala slobodu, Ona njemu što plaća berberina da msli svojom glavom odredila, Ona krivac kojeg noću kažnjava,…Ona..To na njega ne liči…bar se drugima moćnijim predstavljao, silio, busao i drusao, da mu se Niko, u Ništa Nikad ne meša, ne postavlja uslove…da se On pita a ne Ona?

      • Znači izgleda da nam se vrnuo Mirza sa svem njegovo jato. -)

    • Znaci muka mi je od vaseg jebenog brojaca. Uporno krade bar trideset karaktera.

  • Posteno, kolimna iz Danasa od pre pitaj boga kad pod svojim nazivom.

  • Bravo. Konačno nešto autohtono.Nepretenciozno, a opet tako duboko i smisleno. Srećan je narod koji ima ovakve običaje i država koja ima ovakav narod. Samo najeden i naliven čovek je zadovoljan čovek. Ako vas uz to, deo sveta baš i ne razume najbolje, na dobrom ste putu.

  • *mislim -dakle postojim*

  • „losos iz kočinu“? Zar je na našem dijalektu moguć samo tikašpic/batađoša humor?

  • По мом поимању, текст није у поптуности донео оригиналан дијалекат и није тачно правописно написан.
    Између осталог, мислим да би се уместо „Ceđenje se radi kroz gazu…“ ипак пре било: „Цедење се рабати с’с газу…“.
    Са друге стране, чини ми се да у случају „… a mož i da gu „razbarušiš“ …“ наводници нису потребни из простог разлога што се термин не користи у пренесеном већ у основном значењу.

  • Sta je sve uradjeno da uspeh prati ovakva mrznja?

    • DJ,
      Mislim da si u velikoj zabludi. Građani su željni ovakve komunikacije, sa nekim iskusnim i odličnim u svom poslu, a gde spada i majstor pera Saša Stojanović Čarli. Njegova nesporna obrazovanost kroz savladavanje više raznorodnih naučnih disciplina samo je doprinela sadržajnosti svake tematike, koje se dotakao. Leskovčani uživaju kako u romanima, tako i u prčama, posebno na dijalektu. Evo, upravo sam poslao ovaj link Beograđanima, koji kad god naiđu na ovako nešto, oni to štampaju, prepričavaju po kafanama, naveče, družeći se međusobno, željni našeg,izvorno svog duha, mentaliteta. Čak mislim da bi Čarli mogao da pronađe put do naših ljudi što žive izvan Leskovca, kako bi im približio svoje stvaralaštvo naročito ovo sa dijelektom. Spržu su svi Leskovčani imali prilike da prave, jedu i s osmehom se prisećaju dok čitaju ovaj tekst, uživajući. Celo me jutro zovu telefonom da im kažem gde još mogu pronaći ovako nešto.
      DJ, može li senka pasti uopšte na kvalitet? To su samo lične sitne zamerke, pokušaji niskog udarca. Uspeh je očigledan. Meri se čitanošću i samo nek se priča, govori, što više. Slatko sam se ismejao. Moraću ponovo da pročitam tekst.Sjajan pisac!

    • Dobro je Dj, nadam se da te je Č. do sada primetio. Ajd sad – Čarilju k nozi 🙂

  • moze se naci u knjizi „Kuvar kod srpskog pisca“ objavljenoj pre dve tri godine, i u Danasu od pre tri godine, da nisi nepismen pa ti je ovo novo. Obavesti isto tako nacitane prijatelje, da se iznenade, sa malim zakasnjenjem.

    • Kolku li će pažnju privuče kad izađe s nov tekst,a šta misliš? Bar tri put veću, kad nas zamajava ovolko sa bajate priče. Ček baš još jedanput da ga pročitam. Uvek mi smešno iznova. Ko dobar vic, ko dobar frajer. Uvek dobar. Po stoti put!

  • ajd malo podsecanja sto napadaju oni ludi citatelj/ke
    Cvetana R.“Hjuston najčešce koristi onaj duet malih mozgova što su niže od opasača…a on ne služi za razumevanje…”
    Sasa Stojanovic Carli: “Cvetana Radivojevic, Hjuston POGREŠNO koristi taj duet… Uz pravilnu “upotrebu”, ovakav dijalog ne bi ni postojao…” Ene !!!

  • Javno priznati svoje opredeljenje zasluzuje nevericu. Danas je Carli poklonjen pred zakonom svoje prave prirode izazvao nevericu i otvorio vrata hrabrosti.

  • Misao o konkurentnosti pojedinca kada su projekti sa drzavnom i gradskom lovom u pitanju jeste zanimljiva, i da se isterati do kraja kada je npr.izdavastvo u pitanju. Treba dati pare i za festivale ako ih pojedinac moze napraviti u dnevnoj sobi. Pojedinac koji vristi o svom ljudskom pravu da pravi festival knjizevnosti u kulturnom centru,muzeju, biblioteci, a da se zove njegov festival je bzv. Ni poslednji nije bio u avliji S.Stojanovica vec u kaficu, koji je neciji. Svoje mora biti svoje. Vredjanje ljudi koji “se kriju iza institucija” je vrhunac drskosti, jer nema ideje koja nije potekla od pojedinca, U institucijama kulture.ljudi se ne kriju ali mozda nemaju dovoljno svojih para da finansiraju projekte ni dovoljno velike dnevne sobe kao s.s. koji je imao svoj festival, od gradske i , ipak, repiblicke love, odrzavan, ipak, u institucijama Leskovca, ali svoj. Nije se krio “iza institucija”, grada, republike. Neeee, samo je koristio novac i prostor grada Leskovca i R Srbije, ali festival je bio njegov. Kada nabraja svoje knjizevne nagrade ne pominje imena clanova zirija, pojedince, nego bas institucije, koje stoje iza pomenutih nagrada i zirija ciji clanovi nisu urlali o sopstvu i individualnosti, naprotiv, “kukavicki” su se “sakrili” iza Biblioteka i Kulturnih centara. Trebalo bi da mu ljudi koji su ga “sakriveni iza institucija” zvali da zirira, zirirajuci dodeljivali zasluzene nagrade, organizovali mu promocije, ne kao pojedinci nego “kukavicki sakriveni iza institucija” nikada ne zaborave elaboraciju o njegovoj hrabrosti, kreativnosti i samostalnosti o drzavnom trosku naspram njihovog kukavicluka jer svoje ideje stavljaju u funkciju kulture pod okriljem mrskih mu institucija, “Kukavicki sakriveni” nemojte mu to nikada zaboraviti. Marketing je marketing, a ljudi pamte.

  • Ponekad me savest drmne. Nekad je to moje drugo ja. Često volim da se igram, da se zamislim s one strane. Oprobavam se na razna dejstva. Da l ću istrajati i kad oni krenu? Dosada zna isto da učini svoje. A i skretanje pažnje. Najzanimljivije je ipak postaviti druge tako što postavim sebe. Ima svega. Kad sebi rastumačim, rastumačiću i vama. Za sad odlično eksperimentišem.Šta god uradim, meni lepo bude, pa kako mi bude, tako mi je. Samo da nije od drugih, drugačije je. Sam pitam, sam odgovaram.Šta mi ko može. Samokritika je najvažnija.Ona je najbolji marketing. A često i zbunjivanje da je istina tuda svuda, te kolektivno, individualna odgovornost, pa malo institucije, a pomalo i pojedinac. Smiješano najlakše se piju. Povlačim granicu za koju znam da je nemoguće povući. Institucija je kanal kulture koju inicira pojedinac, koju konzumira pojedinac, a institucija je servis, na način da se zloupotrebe spreče, bar minimiziraju, mada često i instituciju zloupotrebe ljudi. Ali, to je cena kulture. Samo neka ona živi, platićemo svaku cenu da je ima, da je bude i u Leskovcu.

    Da ima porodioca kulture i u našem gradu.

vaš komentar