Međunarodni dan planina obeležava se svake godine 11. decembra. Povećana pažnja na značaj planina navela je Ujedinjene nacije da 2002.godinu proglase Međunarodnom godinom planina.

Od tada, svake godine za ovaj dan, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koja je zadužena za obeležavanje dana planina, predlaže temu kojom se svetska javnost upoznaje i poziva na ukazivanje i podizanje svesti o značaju planinskih područja širom sveta, njihovim vrednostima, problemima i uticajima koje planine imaju na prirodna i društvena obeležja ovih područja i ljudi koji u njima žive.
Planine su dom 15% svetske populacije i četvrtine svetskih kopnenih životinja i biljaka. Sa planina se obezbeđuje voda za svakodnevni život polovine čovečanstva. Planine su domaćini oko polovine svetskih žarišta biodiverziteta i 30% svih ključnih oblasti biodiverziteta.
Nažalost, planine su pod pretnjom klimatskih promena i prekomerne eksploatacije. Kako globalna klima nastavlja da se zagreva, planinski ljudi – neki od najsiromašnijih na svetu – suočavaju se sa još težom borbom za kvalitetan život. Rastuće temperature takođe znače da se planinski glečeri tope brzinom bez presedana, što utiče na zalihe slatke vode nizvodno za milione ljudi. Ovaj problem pogađa sve nas. Moramo smanjiti emisiju ugljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku i voditi računa o prirodnim bogatstvima.

Planine, planinski izvori i reke jesu ranjene. Mnogi još uvek veruju da je priroda neuništiva, da se može uzeti sve sa planina i utrobe planina bez uočljivih posledica. Ta su planinska dobra ili blaga (nazvana “resursi“) neobnovljiva ili veoma sporo obnovljiva na “humanoj skali vremena“, što će reći da je prekratak ljudski vek da se ta dobra obnove. Među njima su šume, vode i zemljište, čini se da ne mislimo dovoljno na višestruku ulogu koju ova dobra imaju za živi svet i ljude.

Žene pomeraju planine je tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana planina 11. decembra.

Žene igraju ključnu ulogu u zaštiti životne sredine i društvenom i ekonomskom razvoju u planinskim područjima. Oni su često primarni upravnici planinskih resursa, čuvari biodiverziteta, čuvari tradicionalnog znanja, čuvari lokalne kulture i stručnjaci za tradicionalnu medicinu.

Povećana klimatska varijabilnost, zajedno sa nedostatkom ulaganja u planinsku poljoprivredu i ruralni razvoj, često je gurala muškarce da migriraju negde drugde u potrazi za alternativnim sredstvima za život. Žene su stoga preuzele mnoge zadatke koje su ranije obavljali muškarci, ali su žene u planinama često nevidljive zbog nedostatka moći donošenja odluka i nejednakog pristupa resursima.
Kao farmeri, prodavci na pijaci, poslovne žene, zanatlije, preduzetnice i lideri zajednice, žene i devojke u planinama, posebno u ruralnim oblastima, imaju potencijal da budu glavni nosioci promena. Kada seoske žene imaju pristup resursima, uslugama i mogućnostima, one postaju pokretačka snaga protiv gladi, neuhranjenosti i ruralnog siromaštva i aktivne su u razvoju planinskih ekonomija.

Međunarodni dan planina 2022. je prilika da se podigne svest o potrebi da se osnaže žene u planinama kako bi mogle efikasnije da učestvuju u procesima donošenja odluka i da imaju veću kontrolu nad proizvodnim resursima. Deleći izvrsnost, mogućnosti i razvoj kapaciteta u planinama, Dan može promovisati rodnu ravnopravnost i stoga doprineti poboljšanju socijalne pravde, sredstava za život i otpornosti.

Obeležavajući Međunarodni dan planina još od prvog proglašenja 2002. godine Planinarski savez Srbije, društva, klubovi i članstvo pomažu u očuvanju planinske prirode kroz programe rada i aktivnosti.

Obeležavaju se i uređuju planinarske staze i pešački putevi, uređuju planinski izvori i česme, čiste se planinska izletišta od otpada, sprečava se uništavanje prirodnih dobara, objavljuje se literatura o planinarstvu u planinama.

Treba naglasiti da smo u planinskim predelima pokrenuli i planinski turizam koji je pomogao u opstanku stanovništva i razvoju područja. Ovde spadaju sada već poznati turistički centri, ali i manja područja sa očuvanim prirodnim, ekološkim i etnološkim vrednostima.
Na mnogo načina potvrđujemo da možemo doprineti i doprinosimo ublažavanju procesa iseljavanja sa planina pre svega na nivou lokalnih samouprava. Na ovom zadatku ne postoje “mali“ projekti. Verujemo da smo kao organizacija spremni za planiranje, uređivanje i održavanje mreže planinarskih staza i pešačkih puteva koji zajedno sa mrežom planinarskih objekata mogu doprineti razvoju turizma u ruralnim planinskim predelima naše zemlje. Tvrdnju potkrepljuje činjenica da već održavamo oko 7000 kilometara staza i puteva.

Verujemo da ćemo uz podršku Ministrstva omladine i sporta i kroz realizaciju UNDP projekata nastaviti sa modernizacijom i unapređenjem postojeće mreže.

Sa tihim ponosom treba reći da se bez prekida poštuju “Pravila o zaštiti prirode“ usvojena u godini osnivanja Srpskog planinskog društva 1901. godine. To znači da Planinarski savez Srbije beleži 120 godina organizovanog društveno korisnog rada na zaštiti planina.

Planinari su ekološki senzibilna populacija koja je svakog vikenda prisutna na trocifrenom broju lokacija u planinama širom Srbije. Upoznati smo sa svim vidljivim i čulima uočljivim ekološkim problemima planina Srbije, svaki problem prirode planina naše zemlje doživljavamo kao svoj.

Uvažavajući temu ovogodišnjeg Međunarodnog dana planina uspešno smo okončali međunarodni projekta She Leads koji je u fokus pažnje postavio jačanje liderskih kompetencija žena među planinarima. Sa ponosom ističemo činjenicu da žene čine 53% članstva Planinarskog saveza Srbije i da iz godine u godinu na sebe preuzimaju sve veći deo obaveza na upravljačkim funkcijama u Savezu.