Москваријум је друга прича. Москваријум је ретка зверка и заслужује да у њега баци поглед свако ко крочи у главни град. Постоји само један проблем, доћи до њега а не „изгубити“ бар неколико дана. Због чега?

Метро станица на коју сам изашао, зове се ВДНХ, тог тренутка, дочекао ме је прелепи поглед на хотел „Космос“. Чим сам окренуо главу од њега, на другој страни, видео сам композицију ракете – налази се на врху  стакленог комплекса, који по изгледу подсећа на полигон за бицикле и скејтбордове.То је Музеј космонаутике, и ја не знам на који начин бих некога мога да одговорим да у њега звирне, а завирити у преко 4000 квадрата историје косманоаутике у Русији значи да ће очи да вам се цакле дуго, дуго времена након завршетка туре. Улаз је бесплатан до 31. августа 2018. године, а цена после тога је 250 рубаља.

Још увек ошамућен  од узбуђења, требао бих наставити ка Москваријуму, а то значи да, за почетак, пређем улицу. Упалило се зелено светло, и закорачио сам ногом на булевар, погледао сам десно. Пажњу су ми скренула два облакодера, ваљастог облика, веселих боја, одударају од околине, изгледају као два Гуливера у земљи Лилипутанаца, међутим, полако схватам да звезде хоризонта нису зграде, полако из асфалта почиње да израња споменик „Радник и колхозница“. Ух – Скулптура! Друг и другарица, у покрету, савршених тела, приубљених бокова, једно о друго, прелепих црта лица, са уздигнутим рукама у којима држе – срп и чекић. Скулптура је од метала, висока је 25 метара, плус 10 метара постоља у које је могуће ући, и детаљ у који би многи посумљали, изваљала га је жена, Вера Мухина. Не верујем очима својим.

Остајем нем, и схватам, да ме у Москви једно обично прелажење улице може коштати пар сати. Ваљда ћу сутра коначно кренути са мртве тачке ка свом крајњем одредишту.

Тешко, јер чим сам прешао на другу страну булевара, право испред, као у грађевинском Парку из доба Јуре, вире бронтосауруси, споменици комунизма – доброшли у зону највећих националних достигнућа, већим делом обновљеном и унапређеном, добродошли у – ВДНХ. Друга планета.

У други свет вас уводи огромна бетонска капија, попут Тријумфалне у Паризу, нешто ниже али доста шире и масивније, направљена у римском стилу- изражава друштво вредног, поносног народа, и плодоносног тла – на чијем се врху налазе мушкарац и жена, земљорадници, који у подигнутим рукама носе велики сноп жита.

Већина описаних споменика грађена је или почетком, или средином прошлог века, а опет је жена представљена у равноправном положају са мушкарцем! Даље.

Величанствена фонтана са 16 златних жена –  16 постсовјетских република –сложност и плодност.

После ње наилазим на Централни павиљон, најимпозантнију грађевину, У току је ресаурација овог 100 метара високог споменика културе.

Постоји 37 различитих објеката, двадесетак фонтана, неколико језера, па ћу се потрудити да опишем само оне садржаје које сам видео, није све још увек спремно за посетиоце, а за многе нисам ни имао времена.

У свим објектима се планира одређена научна или културна тематика.

Сајам роботике је нешто што свакако треба видети. 390 рубаља(око 650 динара) је основна улазница, с тим, што се многе активности унутра додатно наплаћују. Најитересантнији су роботи у облику паса, наравно има и оних хуманоидних, много занимљивих ствари. Сећам се емисије коју сам гледао када сам био мали „После двехиљадите“, а ово је као да гледам нешто за наредни период, само уживо и стварно. Сајам је подељен на делове и сваки је прича за себе. Од кутка за децу, продавнице робота, до техно одељка и мултимедијаног простора.

Авантауристички парк је идеалан за љубитеље екстремних спортова. Може се ходати по конопцу на висини од 15 метара, вежбати у паркир зони или слушати предавања о свему ономе што чини ту заједницу, од опреме до здравог начина живота. Цене се у зависности од узраста и активности крећу од 500 до 1200 рубаља.

Технички факултет је свој простор поделио на седам јединица, где поред техничких наука има места и за порекло врста човека и историју планете Земље. Изузетно квалитетна поставка, улаз је бесплатан за млађе од 7 година и породице са више од троје деце, 300 рубаља је за одрасле.

Градска фарма  планирана је за забаву породице и едукацију о животу на селу. Поред многобројних домаћих животиња и биљних култура од значаја за људску заједницу, акценат се баца и на самоодрживост неког таквог пројекта. Пуно се може научити о начину на који се води фарма и исплативости. Одрасли 300, деца 150 рубаља, кошта ово задовољство.

На површини од 25000 метара квадратних, налази се место посвећено занатима. Велики број креативних радионица, ресторана и забава посвећених малишанима. Улаз је бесплатан, док се плаћају неки од програма.

Космонаутско авијатичарски центар се врло лако препознаје, јер се већ испред њега налази велики број летелица. Може се видети оригинални МИГ-29, са наоружањем, неколико цивилних авиона, ракета, свемирска летелица и пар хилихоптера. Улазница је 250 рубаља.

Сви објекти које описујем нису без десетак хиљада квадрата, неки и већи.

У историјској хали је у тренутку мог обиласка била мултимедијална изложба о династији Романових, а около ње, налазе се бројни музеји и галерије… Где сам оно пошао, већ је мрак?

Москваријум је опет, остављен за неко боље сутра. Оно право сутра, искористили смо за одмор и уживање на базену. Након тога, позвали смо комшије на роштиљ и дружење.

У набавку смо ишли у хипермаркету „Глобус“, немачки ланац продавница. Он ми је био неки репер за упоређивање цена са другим зељама. Када тамо уђете у маркет, а долазите из Србије, осећате се потпуно природно. Цене које посматрам су буквално пресликане са наших полица. Једини проблем је што је рубља за ¾ јача од динара. Толико изгледа скупљи живот. Међутим, само изгледа, а заправо није. Уколико би гледали цене за производе истог квалитета, тамо и овде,  цене су или исте, или је повољније тамо. Свеже месо је што се квалитета тиче у рангу нашег, пилетина и свињско. Воће и поврће такође, али је то један од мањих сегмената скупљи него код нас. Сем банана, које су у ово доба и код нас појефтиниле, нема воћа и поврћа да коштају испод 3 евра!

Оно што треба рећи, нижи слојеви становништва се хране на нивоу наше средње класе. Малопре споменуто воће и поврће, купују сви и спада у део редовног оброка. Квалитетан чај заузима значајно место у култури исхране. Постоје територије где се вода купује, и где је за пиће, мада у већини случајева сви имају оне апарате за голоне са водом.

Шурак, зими загрева око сто квадрата, радијаторима на струју, и у том периоду је плаћа око 80 евра месечно, док је у летњем периоду то око 30.  Каже да му се не исплати да уведе гас, јер би га довођење до дома коштало неколико хиљада евра, инвестиција би се исплатила тек за петнаестак година. Инсталирао је гaс преко великих боца, бојлер и шпорет, па то допуњује три-четири пута годишње. Једна допуна кошта нешто више од десетак евра, тако да је то ставка која и не постоји у буџету.

Када је стигло друштво, почео сам додатно да их испитујем. Руси не дају на себе, и били су доста кочоперни у одговорима када сам их упоређивао са другим нацијама. Мања места око Москве, иако донекле уређена, урбанистички нису на нивоу истих на западу.

Док је  Москва, и неки делови околине, препуна историје, а све што се гради је у неком складу са околином, новоизграђена насеља у Подмосковљу, су само то, места за голи живот, барем тако изгледају.

Прошле године сам био двадесетак дана у близини Милана, код Новаре, и сви мањи градићи и варошице, бујају историјским грађевинама, док је градња у њима строго регулисана. Сећам се да сам био импресиониран, шта све поседује мало место са неколико хиљада становника. Има културно-спортско-медијски садржај на нивоу нашег Ниша.

Међутим, када сам почео да им набрајам шта постоји код малих места на западу, добијао сам одговор, за све појединачно, да то има и код њих, ту у комшилуку. Иако не толико уредно, и на изглед хаотично, постоји нека практичност, и иза помало оронулих зграда постоје модерне теретана, биоскопи, хале за концерте, позоришта, стадиони свих врста.

Један обичан постсовјетски простор за становање могао је да парира скоро у свему западној машинерији. Уз то, већина садржаја, иако слабијег квалитета, бесплатна је обичном народу.

Просвета и здравство су на неком средњем нивоу од 60 000 рубаља месечно. Многе занатлије зарађују и доста више. Генерално, државни сектор нема високе плате, али радници имају много бенифиција попут, повољних летовања, зимовања, посета скупим концертима и представама… Моји саговорници су рекли да је велика привилегија бити део државног апарата.

Кад сам већ споменуо просвету, нема пренатрпаних ранаца, деца иду са таблетом у школу, Школски центри у Москви изгледају попут оних у Јапану.

Здравство је као код нас, нижи слојеви становиштва и даље одржавају корупцију, образованији и способнији имају бесплатно лечење у једном од најнапреднијих система на свету.

Видео сам да скоро сви возе нове аутомобиле, и питао о чему се ради!?

Кола су доста јефтинија него код нас или на западу. Рецимо, можете узети најновији БМВ Х4,  кредит или лизинг, за рату од 250 евра. Велики број аутомобила, ниже средње класе, можете купити за рату од 100 до 150 евра. За нешто више од 30 000 хиљада евра, можете купити нов Мерцедес Е класе, или БМВ серије 5.

Схватам да ако у породици раде двоје, није гимнастика, узети добар ауто.

Станови у Москви су астрономско скупи, и за изнајмљивање и за куповину. На многим местима у центру и нема продаје. Нико их не нуди чак ни за милионске суме.

У Подмосковљу је друга прича, и на педесетак километара од Москве, у зони која није центар општине, где би живели, можете узети некретнину у ценовном рангу као код нас у Нишу. Иако на опис, не изгледа тако, те некретнине су, по мени, одлично место за живот.

Што се наталитета тиче, у Русији је тренутно статус кво. Благо опада, негативна нула. Почели су да размишљају о томе, и не желе попут земаља запада да зависе од придошлица. Породиља има право на годину и по дана плаћеног боловања. Након тога, може уколико жели, још толико да не ради, под другачијим условима примања, доста мањим, и да јој радно место не буде угрожено. Уколико је финансијски исплативије, односно жена има већу плату, то исто боловање може искористити отац. Значи три године можете посветити детету, уколико их будете имали више, то може да буде неки период од пет до десет година. Одлично.

У фабрикама које су попут наше Јуре или Џинсија, не раде Руси. На минималцу, и мало изнад тога су углавном Јермени и Таџици, или неки други слични народи.

После дана одмора и уживања у купању и роштиљању, Москваријум је коначно дошао на ред.  (Наставиће се)