Naš virtuelni paralelni život na društvenim mrežama, pre nekoliko dana, 4.oktobra, doživeo je sunovrat ili takozvani pad, na nekoliko sati svuda u svetu, pa i u  Leskovcu. Kod mnogih korisnika, pre svega Fejsbuka, ali i njegovih drugih aplikacija, doveo je, najblaže rečeno do razočarenja,nedostatka, praznine, ali i nervoze.

Zavisnost od sadržaja na internetu, može se nazvati bolešću novog doba ili nefarmakološka zavisnost, pričaju za Jugmediu Bojana Veličković, psiholog Doma zdravlja u Leskovcu i Goran Tojaga, načelnik Službe psihijatrije Opšte bolnice u Leskovcu.

Tri ipo milijarde korisnika fejsbuka i njegovih aplikacija nije imalo pristup ovim mrežama, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije veliki procenat populacije pokazuje neke oblike zavisnosti od interneta, odnosno društvenih mreža.

“Živimo u vremenu kada je internet deo našeg svakodnevnog života. Pored prednosti, postoje i brojni problemi koje on donosi, a zavisnost je jedan od najozbiljnijih. Zavisnost od interneta je psihički poremećaj koji se manifestuje kao opsesivna želja da se provodi vreme na internetu. Ona ima snažne negativne posledice na porodično, socijalno, radno, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti”, objašnjava psiholog Bojana Veličković.

Da su drštvene mreže, razvojem tehnologije sve brže i sve prisutnije u našim životima, slaže se i neuropsihijatar Tojaga. On objašnjava, da one drastično menjaju obrasce globalne komunikacije.

“Brze izmene i dostupnost informacija svih vrsta, počev od socijalnih, političkih, kulturnih, a potom i do adiktivno kompulsivnih poseta seksualno eksplicitnim vizuelnim sadržajima, sve to dovodi do endogene produkcije ogromnih količina neurotransmitera njegovih korisnika, počev od sertalina, preko epinefrina, pa do endorfina.To nam pokazuje, da sve što pričinjava zadovoljstvo, ujedno stvara potencijalnu opasnost, jer hormon sreće je opijatske strukture i popularno je nazvan ‘endogeni heroin’. Zato ni malo ne čudi razvijanje zavisnosti na društvenim mrežama, koje mi nazivamo – nefarmakološka zavisnost”, objašnjava doktor Tojaga.

Internet zavisnost se, inače, ispoljava u više oblika, od kompjuterskih igara, surfovanja, sajber seksa, uspostavljanja prijateljskih veza, kockanja…

Radionice protiv zavisnosti

U osnovnoj školi „Josif Kostić“ u Leskovcu, u ovoj školskoj godini, biće realizovane dve radionice: “Društvene mreže mogućnosti i rizici” I “Zaštitne mere na društvenim mrežama” i to sa učenicima od 5 do 8 razreda.

“Smatra se da je od 4 do 6 sati dnevno slobodnog vremena na internetu, već simptom zavisnosti. Ona dovodi do promena u ponašanju, zanemarivanju bliskih osoba, nezainteresovanost za školu ili posao, problemi  sa koncentracijom i pamćenjem, spavanjem,  kičmom, vidom. Pokušaj da se smanji ili prekine boravak na internetu dovodi do neraspoloženosti, uznemirenja, ljutnje”, dodaje psiholog Veličković.

Zavisnost od interneta i društvenih mreža može se javiti u bilo kom dobu.

“Sve češće možemo videti malu decu kako drže telefone u rukama, koja odbijaju da jedu ako im se ne pusti crtani film ili da spavaju ako nema muzike na telefonu i čak imaju agresivne ispade ako im se uzme telefon. Tinejdžeri su realnu komunikaciju zamenili virtuelnom, roditelji s posla umesto da vreme provode s porodicom i oni su na društvenim mrežama, viđamo i parove u kafićima sa telefonima u rukama”, kaže Veličković.

Posledice preterane upotrebe interneta su mnogobrojne. Gojaznost, kriva kičma, slabljenje vida, bolovi u vratu i rukama. Potom depresija, ankdioznost, nesanica, nervoza, razdražljivost, povlačenje iz društva, porodice, neizvršavanje obaveza, gubitak interesovanja za realan svet.

Doktor Tojaga naglašava da se ova “nefarmakološka zavisnost” leči kada osoba kroz rad na sebi pronađe adekvatne supstitute autogratifikacije.

“Istrgnuti se od  ove zavisnosti, koja ustvari predstavlja upotpunjavanje slobodnog vremena kroz razne oblike zadovoljstva, može se ostvariti angažovanjem kroz rad, kreativnost, umetnost ili sport”, zaključuje.