Ekonomija srednje Poljoprivredno šumarske škole „Josif Pančić“ iz Surdulice odavno je postalo mesto na kome se u praksi primenjuju razna naučna dostignuća iz savremene poljoprivredne proizvodnje koje ujedno ima za cilj da stimuliše poljoprivredne proizvođače da ih i sami primene na svojim gazdinstvima.

To su zaposleni u ovoj školi imali na umu i kada su sa svetodavcima vranjske Poljoprivredno savetodvne i stručne službe jesenas podigli ogledno polje pšenice na 0,15 hektara, a na kome je zasejano 14 sorti pšenice. U setvu na ovom oglednom polju opremljeni sopstvenom mehanizacijom krenuli su posle obavljene predsetvene pripreme zemljišta koja je urađena dva puta. Uradili su i EC zemljišta, a kada su ustanovili da u njemu ima dovoljno hraniva odlučili su da u osnovnoj obradu zemljišta primene đubrenje od 290 kilograma NPK – a đubriva po hektaru i setvu obave sa oko 250 kilograma semena po hektaru. Zasejana pšenica je brzo nikla, ima dovoljno vlage i u odličnom je stanju.

Zaposleni u ovoj školi zajedno sa savetodavcima vranjske Poljoprivredno stručne službe se nadaju visokim prinosima i na ovom oglednom polju, baš poput onih koji su minule godine ostvarili na oglednom polju kukuruza od 0,3 hektara, a gde su zasejali 11 sorta hibrida kukuruza različitih semenskih kuća i ostvarili prinose od sedam do jedanaest tona po hektaru.

Postignuti prinosi su prema rečima Jasminke Ristić, direktorke škole, veći u odnosu na većinu takvih i sličnih ogleda u Srbiji, a još značajnije je to što su prinosi ostvareni bez navodnjavanja i to u godini koja se ubraja u sušne.

„Sve ovo je rezultat odlične agrotehnike, a posebno važan bio je izbor parcele na kojoj je predkultura kukuruzu bila lucerka“, kaže direktorka Ristić.

Ona dodaje da škola od ovog projekta imala i praktičnu korist jer je merkantilni kukuruz koji je ubran upotrebljen za ishranu životinja na školskoj farmi, ali je još veći benefit u tome što su učenici ove škole i poljoprivredni proizvođači sve vreme bili uključeni u njemu.

Direktorka škole, međutim, izražava žaljenje što njena škola više ne upisuje učenike na obrazovani profil poljoprvredni tehničar jer nema zainteresovanih partnera, kompanija iz oblasti poljoprivrede kod kojih bi moglo da se obavlja učenje kroz rad učenika.

„Zbog svega toga smo ostali bez svog obrazovnog profila koji je izuzetno važan za naš kraj jer se u našem okruženju domaćisntva prevshodno bave poljoprivredom“, ističe Ristićeva.