PIROT – Ćupovi, testije, šerpe, lonci, vaze, anfore, samo su deo kolekcije predmeta koji nastaju od gline u radionici pirotskog grnčara Zorana Jontića(53), jednog od poslednjih grnčara koji neguje zanat po kome je ovaj kraj poznat.
Jontić se grncarstvom bavi tri decenije. Rođen je u selu Nišor kraj Pirota. Grnčarski zanat učio je pet godina u Sarajevu. Radio je u Ćićevcu, Prokuplju i Splitu a punih 20 godina u Vrginmostu u Hrvatskoj. Pre dvadesetak godina vratio se u zavičaj.
„Davne 1975. godine otišao sam da učim zanat u Sarajevu. Otišao sam kod brata, “trbuhom za kruhom“. Počeo sam da učim ovaj zanat i jako ga zavoleo. Do dana današnjeg ta ljubav prema oblikovanju gline me ne napušta- kaže Jontić.
Jontić je punih 20 godina radio u Hrvatskoj. Kad je počeo rat vratio se u zavičaj. Od 1995. godine je u Pirotu.
„Nema mesta u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini u kome nisam bio .Odlazio sam na pijace i prodavao svoju grnčariju za koju je vladalo veliko interesovanje.I Išao sam i u Novo Mesto u Sloveniji. Bilo je puno posla i dobro se zaradjivalo…priseća se Jontić.
Grnčarski zanat po kome je poznat ovaj kraj i koji je deo tradicije, polako nestaje. Smatra da grnčarski zanat mora da se uči najmanje pet godina.
„Ne može se to naučiti za dva-tri dana. Potrebna je velika ljubav za zanat koji nije ni malo lak. To mora da se voli, jer bez toga nema ni posla i da se radi svaki dan. Imam tri unuka i sina od 18 godina koji je počeo da uči i nadam se da će da nasledi ovaj zanat. To bi najviše voleo- kaže Zoran.
U kući Zoran ima svoju radionicu i peć u kojoj peče glinene predmete.
„Pravim upotrebnu grnčariju u kojoj se sprema jelo. To je sve ekološki čisto. Bez dobre gline nema ni dobrog posudja. Glinu kupujem u Arandjelovcu a deo gline je i iz mog rodnog sela. Za moje glineno posudje garantujem da je odličnog kvaliteta. Idem na velike vašare širom Srbije. Idem na Sabor trubača u Guči. U Guču idem već 10 godina i to se ne propušta. Idem i na ’’Kupusijadu’’ u Mrčajevce. Za Guču spremam šerpe , lonce, djuveče, sačeve, lončiće za kiselo mleko, testije,slavske lonce…- kaže Zoran.
(kraj)paz
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Secam se malenih glinenih „testijica“ svirala. Do pola napunjene vodom, ispustale su prilikom duvanja u njih, pticiji cvrkut. 🙂
Bas kao neki maleni slavuji, zarobljeni u parcencetu pecene zemlje.
Kada sam bio dete, kupovina ove simpaticne igracke je bila obavezna u vreme velikog Leskovackog vasara, koji je padao u Junu.
Pamtim takodje i dve poslednje grncarske radnje u gradu. Tako reci da su do „skora“ radile. Jedna je bila na Svetoilijskoj ulici, iznad skretanja za ATD. A druga se je nalazila u ulici koja vodi od poste prema bolnici.
Vasara vise nema.
Grncara takodje.
A ne pamtim ni kada sam poslednji put cuo slavuja. 🙁
vel’ki leskovački vašar beše padao u julidej činimise
Kod koga ste radili u cicevcu?